The Post 2017. The Stiven Spilberg. The Meril Strip. The Tom Hanks. The Vietnam. The Amerika. The War. The truth. The lay.
 
Do pola mlitav i malčice dosadan. Od pola dinamičan sa zlatnim dijalozima. Odlučnost od režisera preko glumaca da je vreme da se film maestralno privede kraju. Priča koja prati sami početak objektivnog novinarstva po svaku cenu. Čast koja je preča od svega, laž koja mora prestati. Sve ili ništa. Sloboda govora ili zakon ćutanja.
The Post 2017 je film koji i te kako podseća na Spotlight 2015 filma koji je režirao Tom Mekarti a koji prati radnju sveštenika umešanih u pedofiliju i ostale nezakonite i nemoralne radnje. Objava materijala o takvim stvarima nije mogla ostati iza zavese. Pomenute filmove bih savetovao da periodično odgleda ne samo svaki novinar već i svaki čovek koji se bavi pisanjem podsećanja radi na proveru i doslednost samog sebe.
Iako se film bavi isključivo jednim ratom, jednim političarem svakako se metaforički i direktno može preneti i na sve druge ratove i generalno sve druge političare. Bitno je biti prvi, bitno je pogoditi tajming, bitno je probuditi druge, bitno je ostati dosledan, bitno je ostati na nogama i posle toga.
Film je dokaz da iza svakog ‘uspešnog’ političara stoji dobar list, dobar mediji koji sve to prati. I da korelacija političar mediji i te kako doprinosi ili haosu ili blagostanju.

OSTAVITI ODGOVOR