Osamdesete godine se smatraju decenijom kada je metal muzika prešla u mejnstrim. MTV je bio pretrpan spotovima mnogobrojnih bendova koji su počeli da niču kao pečurke početkom decenije, metal je preuzimao dominaciju nad ostalim muzičkim žanrovima. Sve u svemu, odlično vreme da budete tinejdžer. Međutim, metal bendovi  koji su vladali tokom sedamdesetih, sada su se našli pred izazovom – ostati relevantan i izboriti se sa mladim bendovima željnim slave.

Motörhead, koji je bio jedan od predvodnika metal pokreta, novu deceniju je dočekao u prilično lošoj poziciji. Originalni gitarista je napustio bend, njihov prethodni album nije pobrao simpatije fanova i kritičara a Lemmy Kilmister je još jednom morao da pokaže svima da je sila sa kojom se ne treba kačiti. Na preporuku bubnjara Philthy Animal Taylora regrutuje bivšeg gitaristu benda Thin Lizzy i bend ulazi u studio. Novajlija Brian Robertson sa sobom donosi nešto novo u bend – melodičnost kakvu Motörhead nikad nije imao. Rezultat toga je odličan album koji po svom zvuku odudara od ostatka diskografije benda, prikladno nazvan – Another Perfect Day.

Još jedan savršen dan
foto : Google

Ovaj album možemo podeliti u dve celine. Prva celina su pesme koje su u stilu onoga što je Motörhead ranije radio – žestoke, beskompromisne, pune stava i muškosti. Druga celina, po meni dosta zanimljivija, predstavlja neku novu stranu benda, melodične riffove, malo blaži zvuk ali i dalje sa jasnim pečatom Lemmy-a i ekipe. Back at the Funny Farm, Tales of Glory, Shine, Die You Bastard i Marching Off to War spadaju u prvu celinu i savršen su nastavak svega onoga što je bend radio prethodnih godina. Sve pesme su odlične, nema bespotrebnog popunjavanja mesta na albumu, sve je tu sa razlogom i svrhom. Kao najsjajnije tačke albuma bih naveo tri numere – Dancing on Your Grave, Another Perfect Day i fantastičnu I Got Mine. Odlični riffovi, lude solaže i vrhunski tekstovi metal legende Lemmy Kilmistera, sve je tu. Kako I Got Mine nije postala megahit, to mi nikada neće biti jasno, ali mnoge stvari u muzičkom svetu nisu fer.

Sve je to normalno
foto : Google

Album koji je trebao da vrati bend na staze stare slave mlako je dočekan od strane fanova koji jednostavno nisu hteli da prihvate promenu originalne postave benda. Zato ovaj album ostaje skriveni dragulj u celokupnoj diskografiji Motörheada, nepravedno zapostavljen iako je u pitanju izuzetno kvalitetan skup pesama. Poslušajte, iznenadićete se !