Vesele sedamdesete. Film Avanturisti sa budžetom od 17,000,000$ dolara koji je tad bio i ispred Kuma koji je sa budžetom od 6,000,000$. Sa Bekimom Fehmiu kojem je tad karijera išla neverovatnom uzlaznom putanjom. Zašto sam odabrao baš ova dva filma ? Zašto baš doba sedamdesetih ? Zašto praviti sudar titana kakvi su u glumačkom svetu bili Brando i Bekim a sa druge strane režisera kakav su Gilbert i Kupola ? Brandu se se upravo tih godina gasila karijara a Bekimu je usledeo procvat. I Brando i Bekim su dobili uloge za navedene filmove jer su tako odabrale žene pomenutih režisera. Podatak da Bekim za ovaj film tj pre ovog filma nije znao engleski ali ga je naučio u roku od 7 nedelja. Svi veliki glumci znaju da je zapravo najveća gluma glumeti na stranom, tuđem jeziku. Bekim je glumeo i na nemačkom, makedonskom, turskom, italjanskom, francuskom, španskom, romskom i budući da je Albanac i srpski mu je isto tako bio strani jezik. Ulogu je dobio samo zato što je imao isklesanu facu glumca koji je mogao da  seukolopi u bilo koji lik.

Za ulogu Daxa u filmu Avanturisti nudio se i sam Alen Delon ali je odbijen, a za ulogu u kumu i sam Džek Niklson. I u jednom i u drugom filmu teme su političke a ljubavne i scene nasilja su i te kako ostale necenzurisanje za razliku od mnogih ranijih. Zašto je jedan otišao tako daleko, a drugi i ne baš ostaje večito pitanje. No zadržati se na onoj izreci od oca ekranizovanog horora kakav je Hičkok da dužina filma treba da bude srazmerna izdržljivosti ljudske bešike. Očigledno da Gilbert ipak nije uspeo da pronađe balans između Daksa klinca i Daksa kao odraslog čoveka pa se ispostavilo da je teško odlučiti ko je zapravo glavna uloga tj radnja Daks dečak ili Daks kao odrastao čovek.

Dok se za razliku od Gilberta , Kupola odlučio da to bude trilogija, a da je ostao na jednom delu što je prvenstveno bilo planirano opet ne sumnjam da bi ostao isto tako upečatljivo štivo u svetu sedme umetnosti. Za razliku od Paćina i Denira i mnogih za koje se do tada nije znalo već su buknuli tek nakon filma Kum, Bekim je več do tad i sam doveden u film kao internacionalna zvezda upravo nakon serije Odisej snimanoj na italijanskom. Prvi put u istoriji filma premijera je bila upriličena na 10.000 metara visine, u džambo džetu na liniji od Londona do Los Anđelesa.U Italiji je odradio sijaset filmova i TV serija. Posljednja je 1992. bila u povijesnome “Džingis-kanu” u režiji uglednog Kena Anekkina.

Sarađivao sa najvećim imenima od kojih staje dah: John Huston, Ava Gardner, Charles Aznavour, Irene Papas, Olivia de Havilland, Claudia Cardinale, Fernando Rey, Robert Shaw, Dirk Bogarde, Candice Bergen i ostali.  Njegova životna ljubav bila je i ostala supruga Branka Petrić. Koja ga je, baš kao i Penelopa Odiseja, dvadeset godina verno čekala u njihovom stanu na desetom spratu solitera na beogradskoj Zvezdari. I kojoj se s radošću vraćao sa svakog snimanja.

Glumeo je isključivo glavne uloge nije bio tip glumca za bilo šta sporedno u životu. Filmovi kao što su Specijalno vaspitanje, Klopka za generala, Pavle Pavlović, Košava, Partizanska eskadrila, Deps, Uzrok smrti ne spominjati, Protest, što se tiče našeg govornog područja su i dan danas tematski jako aktuelni.  Avanturisti, Crna nedelja, Dozvola za ubistvo, Tihi svedok, Dezerter i drugi bili su deo njegove internacionalne i holivudske karijere.

U knjizi Blistavo i strašno  u drugom delu koji je fascinantan opisuje svoj vrtoglavi uspeh, opisuje takozvano visoko društvo u kojem se obrće veliki novac, gde je film velikim delom samo biznis. Bekim opisuje detaljno taj i takav svet, svet izokrenutog morala i drugačijih vrednosti, koji uprkos svim iskušeniima nije mogao da promeni njegovu osnovnu prorodu i da uništi ono što je svojim porodičnim vaspitanjem stekao. Kada mu je nuđeno da promeni ime na šta nije pristao pa mu je rečeno da samo na kraju doda ipsilon(y) da bi mogli da kažu da je rođen u Americi da bi tako imao zagarantovano vodeće mesto u holivudu glatko je odbio. Kada se vratio rekao je ,,U holivudu postoje ljudi koji bi za ulogu u filmu promenili pol a ne samo ime, tamo ljudi prave ugovor sa samim đavolom’’.

Govorio je: ‘Neka svijet nauči da mi izgovara ime, Bekim Fehmiu.’’Nije popuštao u tim moralnim kodeksima. Knjiga je bukvalno testamentarno delo. Bio je ponosan kao Jugosloven tako i kao Albanac. Jednom se prilikom na kritike Emira Kusturice na račun albanske zastave kratko osvrnuo rekavši ,,Kada sam ja svakodnevno snimao filmove po svetu Emir Kusturica je za to vreme igrao klikera…’’ Umeo je sa malo reči reći mnogo. Knjigom je pokazao da je i dobar Pisac.

 

Navodno je 2010 godine izvršio samoubistvo u svojoj 74-oj godini u svom stanu. Ostavljajući suprugu Branku Petrić i sinove Uliksa i Hedona.

 

Rekli su o Bekimu:

Kritičari sedme umetnosti o Bekimu Fehmiu govorili su da je jedini istočno evropski glumac koji je prvi pomerio granice i snimao na zapadu, probijajuči gvozdenu zavesu sve do pojave Gorbačova i pada berlinskog zida.

Ni pola nije učinio što je mogao učiniti. Ne zato što nije dospeo, već zato što nije hteo. A učinio je najviše od svih na ovim prostorima. Smireno. Odmereno. Dostojanstveno. Postoje ljudi – mudraci, koji svoje lice još u mladosti zasluže. Jedan od njih je sigurno bio Bekim Fehmiu. Na tome lepom antičkom licu, isklesanom najveštijom rukom nekog svemoćnog kipara, oštre bore su otkrivale neku gotovo ahilejevsku odvažnost, a pogled je uvijek uzvišeno blistao “u liniji što seče”. Ratnik, pesnik, mudrac, samuraj – takvog smo ga znali, takvom smo mu se divili. Brandov vragolasti pogled koji ledi žile, Bogartov umorni osmeh ispod oboda crnoga šešira, Belmondov “posljednji dah” dok prelazi palcem preko sasušenih usana i Bekimove okrvavljene ruke, nakon razbijene čaše, podignute u visinu očiju. Trenuci za večnost. Takav će u našoj svesti svetleti Bekim Fehmiu. Rame uz rame s najvećim velikanima svetskoga filma. Mogao je otići u Pariz ili bilo gde, ali nije. (Rade Šerbedžija – glumac)

Bekim Fehmiu je bio veliki čovek i veliki glumac, velika spona između Srba i Albanaca. Igrao je u mom prvom filmu i napravio je tada gest koji nikad nisam zaboravio. U to vreme on je bio velika zvezda, ja sam bio niko i ništa a on je prihvatio da igra glavnu ulogu besplatno. I odigrao je kao da igra u najvećem holivudskom megaprojektu. Rekao je reditelj Goran Marković u čijem je filmu ,,Specijalno vaspitanje’’ iz 1977. godine Fehmiu igrao ulogu vaspitača Žarka. primetivši da mu je ,,priča o samoubistvu potpuno neshvatljiva’’, on je istakao da ,,zna Bekima kao velikog borca, snažnog čoveka koji se ne bi predao tek tako’’. (Goran Marinković – reditelj)

Bio je jedan od najvećih glumaca svoje generacije, ali je ostao nedovoljno iskorišćen. ( Milan Vlajčić – Filmski kritičar)