Čarli Čaplin, taj legendarlni protagonista nemih filmova koji su često govorili više nego bilo koji sa pozamašnim scenarijem. Čovek koji je dobio najduži aplauz ikad u trajanju od 12 minuta. Britanac je rođen 16.aprila 1889 u Londonu od roditelja koji su bili zabavljači u cirkusu. Od oca alkoholičara romske nacionalnosti i majke jevrejskog porekla koji su  retko komunicirali sa njim, što se kasnije prenelo i na samog Čaplina u odnosu sa njegovom decom. Oduševljavao je i nasmejavao publiku do suza i dovodio do vrtoglavih zamišljanja, dok je sa svojom privatnošću često šokirao time što bi ženio maloletnice. Genijalni glumac ženio se četiri puta. Iza sebe ostavio jedanaestoro dece ali je samo jedna ćerka pošla njegovim glumačkim stopama. Prema nekim biografijama Čaplinov ljubavni život poslužio je kao inspiracija piscu Vladimiru Nabokovu za popularnu Lolitu. Trnoviti put detinjstva i savršena transformacija kasnije su doprineli neverovatno stvaranje skitnice čiji karakter dominira kroz sva njegova filmska ostvarenja. Uvek se bavio sportom i nije pio niti je pušio.

Sa smrću oca 1901 i gubljenje razuma majke koja završava u ludnici mali Čarli biva smešten u sirotište. Samo tri godine proveo je edukujući se i to mu je bilo jedino obrazovanje koje je imao. I u tom periodu skitanja ulicama Ćarli je sa starijim polubratom počeo da zarađuje prešući i igrajući po Londonskim četvrtima. Buduća zvezda nemog filma radio je i kao prodavac cveća, perač prozora, vratar i raznosač drva, a u isto vreme učio je ples, žonglerstvo i akrobatiku. Već sa dvanaest godina Čarli je nastupio u predstavi, a nakon desetomesečne pauze počeli su da se ređaju njegovi glumački aranžmani. Nedugo nakon što je upoznao Freda Karna, koji je sedamnaestogodišnjeg Čaplina primio u svoj ansambl, budući glumac se sa njegovom trupom 1910. otisnuo preko bare i došao u Njujork. Zapažen od Marka Senda 1913 dobija ponudu za potpisivanje ugovora i onda se sa bratom preselio u Holivud.  Treći član njihove družine bio je njegov cimer Sten Lorel, koji će kasnije postati poznat kao Stanlio – mršaviji član komičarskog para Stanlio i Olio. Čarlijevi prvi radovi bili su u produkciji, a prve godine snimao je 35 kratkih nemih filmova u kojima je stvorio popularni lik skitnice, čija je garderoba nastala slučajno. Zapravo Čarli je od svojih kolega morao da pozajmi delove kostima, a kada je slučajno iskombinovao vrećaste pantalone sa uskom jaknom, polucilindrom i velikim cipelama, na lice zalepio crne brkove i svemu dodao svoj bambusov štap, rođen je lik simpatičnog skitnice. Nisam imao pojma kakvu će šminku upotrebiti. Želeo sam da sve bude kontradiktorno: vrećasti kaput, mali šešir, velike cipele. Nisam bio siguran želim li da izgledam mlado ili staro, ali sam se setio da Sennet očekuje da budem stariji muškarac, pa sam dodao male brkove, jer sam mislio kako će mi oni dodati godine. Nisam imao pojma o liku koji treba da izgradim. Ali kada sam se obukao, odeća i šminka dali su mi ideju kakav on treba da bude. Počeo sam da ga upoznajem i da izlazim na scenu kao da sam takav rođen – rekao je Chaplin. Njegova ostvarenja smatraju se najuticajnijim komedijama u istoriji filma.

 

Sa otvaranjem svog studija 1918. u Los Anđelesu Čaplin je u svom radu ujednačio komične i sentimentalne delove, a svaki njegov film (Mališan, Žena iz Pariza, Potraga za zlatom, Cirkus, Svetla velegrada, Moderna vremena) dočekan je pozitivnim kritikama. Bila je tako i nakon dolaska zvučnog filma, od kojih je prvi u nizu bio i danas često spominjan Veliki diktator iz 1940. Sniman je u SAD-u, a predstavljao je čin prkosa protiv politike koju je vodio Adolf Hitler, inače veliki obožavatelj Laplinovih filmova.  On sam glumio je diktatora Adenoida Hinkela, ali i drugi lik Jevrejina koji je, kako kažu kritičari, otelotvorenje njegovog klasičnog lika Skitnice.Komičar je pažnju kasnije privukao i filmovima Svetla pozornice, Kralj u New Yorku, kao i Grofica iz Hongkonga, a sve muzičke teme iz ovih ostvarenja postale su evergrin.

 

Čak i dok je bio na vrhuncu slave u Americi, Čarli nije želeo da uzme američko državljanstvo pa zbog toga stalno nalazio na udaru različitih političkih organizacija koje su ga optuživale da je komunista i razvratnik. Kada je 1952. saznao kako mu je tadašnji ministar pravde uskratio vizu za povratak u Ameriku, Čaplin se zakleo da tamo više nikada neće kročiti. Novi dom našao je u selu Krsier nekoliko kilometara udaljenom od švajcarskog Montrua, a njegova lepa dvospratna vila, udaljena 500 metara od ulice i znatiželjnih prolaznika, ubrzo je postala utočište svetske elite. Popularni Skitnica u Ameriku se vratio tek 1972. i to kako bi primio počasnog Oskara za poseban uticaj i razvoj filmske umetnosti 20. veka. Svaka zvezda na kraju padne, pa je tako i Čaplinova u jednom trenutku počela da bledi i to iz tri razloga: zbog dolaska zvučnog filma, politike i žene.