Umetnost je sve popularnija i na našim prostorima, dostupna gotovo svima, a krajnje neobičnog i čarobnog izgleda je ebru umetnost. Ebru umetnost predstavlja drevnu, orijentalnu umetnost ukrašavanja papira.

O njenoj prošlosti se malo zna, jer radovi najčešće nisu bili potpisivani, a pisani izvori su malobrojni. Naizgled podseća na akvarel radove, pastel, obojeni crtež ili obojenu mermernu šaru sa motivima cveća, kao i arabesku.

Prvobitna namena ove umetnosti je bila uvezivanje knjiga, dekorisanje papira i predmeta, kao i bordura na slikama i levhama. Kroz svoju evoluciju, razvijala se kao zasebna umetnost pre svega islamske kulture. Danas se široko praktikuje u multidisciplinarnim praksama, kao umetnost apstraktnih slika.

Ništa ne bi bilo neobično da sve te interesantne šare i oblici ne nastaju na vodi. Sama tehnika ukrašavanja papira čini ebru jedinstvenom umetnošću. Naime, koriste se isključivo prirodne zemljane boje, četkice od konjske dlake sa drškama od stabla ruže, i prirodni preparati za zgušnjavanje vode. Željeni dezen i oblik se dobijaju tako što se na vodu zgusnutu određenim supstancama nakapa željena boja, koja se nakon toga, uz vašu maštu, i pomoć specijalnih šila oblikuje u najrazličitije forme.

Inače poznata kao tradicionalna turska umetnost ebru se može pronaći na koricama veoma starih knjiga i administrativnim sveskama (od prilike iz XV veka). Tačnije najstariji primerak čuva se u muzeju Topkapı u Istanbulu. Ne zna se kad je tačno ebru umetnost nastala, međutim pretpostavlja se da je to bio rani srednji vek u Buhari, odatle se dalje prenela u Persiju pa zatim u Anadoliju. U Turskoj se kao tehnika usavršila takođe se i podelila na različite vrste a neke od njih su:

Battal ebru – naizgled najjednostavnija vrsta ebru umetnosti. Međutim, stručnjaci kažu da je to zapravo najkomplikovanija vrsta ove umetnosti. Od ostalih vrsta se razlikuje po tome što se za ukrašavanje ne koriste šila, niti bilo kakav drugi pribor, već se dezen dobija samo nakapavanjem boje. Iako izgleda sasvim jednostavno, u praksi je potpuno drugačije. Ukoliko nemate iskustva, može doći do toga da se pojave praznine između boja, ili da vam se boje izmešaju. Kažu da se veština jednog ebru umetnika vidi iz njegovog battal rada.

  1. Gel-git ebru* – specijalnim šilima se prave šare, potezima napred-nazad.
    *(Na turskom jeziku gel-git znači: idi-dođi (u ovom slučaju aludirajući na pokrete rukom u dva smera, od jedne do druge ivice posude), a takođe se koristi i kao izraz za plimu i oseku.)
  2. Šal ebru – ebru tehnika koja je dobila ime po pojasu koji narod iz Anadolije vezuje oko struka. Za nju kažu da je jedna od najšarenijih vrsta ebrua. Ovu vrstu ebrua dobićete ako debelim šilom pravite spontane, proizvoljne pokrete na gel-git dezenu.
  3. Slavujevo gnezdo nastaje kada se na battal ebruu uspomoć šila prave spirale, idući od spolja ka unutra.
  4. Češljani ebru – pomoću specijalnog češlja, prave se šare, idući od jedne ivice posude ka drugoj. Pored nabrojanih vrsta postoje još: cvetni ebru, pisani ebru, kaligrafski, igličasti ebru i mnoge druge vrste…
    Jedna od najbitnijih karakteristika ove umetnosti je to što njom može svako da se bavi. Naravno, od talenta i kreativnosti zavisi koliko će radovi biti interesantni i različiti. Da li će to biti mermer u različitim bojama, cvet oslikan na mermeru ili neki drugi oblik, pitanje je vaše mašte i inspiracije. Ebru se takođe koristi i za ukrašavanje ivica kaligrafskih dela, na koricama rukopisa, kao podloga u reprezentativnim kaligrafskim albumima, na kravatama, pokrivačima za sto i ukrašavanje zidova. Pošto se sam proces oslikavanja odigrava u vodi, ne postoji mogućnost da nešto „pogrešite“ kao na papiru. Vodu na kojoj ste slikali možete koristiti do mesec dana, a posle se ona menja. Inače opuštajući efekat vode u kombinaciji sa raznim bojama koje plivaju na njoj je zaista fascinantan.

Author: