Na početku recite nam ko je Tarik Rašljanin?
Rođen sam 1997-e u Novom Pazaru. Pohađao sam osnovnu školu Rifat Burdževic Trso, odakle sam upisao srednju školu u Istanbulu (Coskun Kasimoglu Koleji) i nastavio školovanje tamo. Završivši srednju, polagao sam američki prijemni ispit (SAT) i upisao Eastern Mediterranean University na Kipru, smer biznis i menadžment. Trenutno živim na Kipru i treniram brazilsku jiu-jitsu u Academy Cyprus. Do sada sam osvojio IBJJF Amsterdam Open (zlato), Split Open (zlato) i Cyprus Open (srebro).

Foto: Tarik Rašljanin

Možete li nam objasniiti šta je to Brazilski jiu-jitsu i koliko se razlikuje od drugih borilačkih sportova?
Brazilski jiu-jitsu je partnerska borilačka veština. Zasniva se na tome da se protivnik dovede do predaje gušenjem, polugom ili neprijatnom pozicijom. Prvenstvena svrha jiu- jitse je samoodbrona ali zbog svoje efikasnosti je u relativno kratkom periodu postala osnovna borilačka veština vojski širom sveta. Nastala je u Brazilu početkom 20-tog veka u porodici Gracie, modifikacijom japanske jiu-jitse u nešto savremenije, realnije, gde je naše telo naše oružije koje koristimo da sa što manje zadate štete savladamo protivnika bez obzira na fizičku veličinu, snagu ili eksplozivnost. Tehnike u Brazilskoj jiu-jitsi su bazirane na tome da savladaju protivnika u svakom scenariju.

Da li je prema vašem mišljenju, Brazilski jiu-jitsu plemenita vještina?
Apsolutno. Sama činjenica da su udarci zabranjeni odvaja jiu-jitsu od ostalih borilačkih veština, tako da je šteta koju primamo na treninzima ili turnirima maltene nikakva. Brazilski jiu-jitsu je takozvani ljudski šah, gde je svaki potez veoma bitan a činjenica da uvek postoji neko bolji od tebe uči nas da u ovom sportu nema mesta za ego.

Kada ste počeli da trenirate Brazilski jiu-jitsu i da li se sjećate vašeg prvog treninga – opišite nam kako ste se osjećali?
Prvi dodir sa jiu-jitsom sam imao još u srednjoj školi, ali sam samo posmatrao sa strane. Moj “oficijalni” početak je bio pre otprilike godinu i po dana pri dolasku na Kipar. Bio sam nervozan pre prvog treninga jer sam sumnjao da ću naći legitimnu akademiju za Brazilski jiu-jitsu na Kipru znajući da je sport tek u ekspanziji i naći dobrog trenera je još uvek teško, međutim srećom po mene to nije bio problem.

Kakav je osećaj prvi put izaći na meč i susresti se sa protivnikom? 
Na prvi meč sam gledao kao prvi korak u duboke vode jiu-jitse te nisam pridavao neki veliki značaj znajući da je to samo početak. Protivnik je samo prepreka koja me deli od mog cilja. Nisam neki veliki tremaroš, ali mala doza pozitivne treme nikad ne škodi. Uvek vizualizujem mečeve par nedelja pred takmičenje, pokušavam da isplaniram svaki pokret. Mada jiu-jitsu je deo mog svakodnevnog života tako da i na mečeve gledam tako, to je stvar koju radim svaki dan!

Da li ste nekad gledali neke mečeve vaših protivnika prije borbe i na taj način se pripremali?
Žreb za mečeve često saznamo tek na dan takmičenja ili dan pre, tako da to nije praksa u jiu-jitsi .

Kako se psihički pripremate za mečeve i čemu razmišljate pred važan meč?
Uvek gledam na to kao na sledeći stepenik u mom životu Brazilske jiu-jitse, razmišljam o trudu i vremenu koje sam uložio da bih ižašao kao pobednik iz tog meča i opravdao poverenje trenera, porodice i prijatelja.

Foto: Tarik Rašljanin

Koliko ste do sada imali takmičenja i koji vam je najveći uspjeh?
Do sada sam osvojio zlato na Amsterdam Open i Split Open. Amsterdam je daleko veći turnir jer je organizovan od strane IBJJF (International Brazilian Jiu Jitsu Federation) tako da je to moj najveći uspeh do sad. Trenutno se spremam za Evropsko prvenstvo koje će se održati u Portugalu sredinom januara.

Da li imate podršku vaših roditelja da se bavite ovim sportom?
Da. Iako živimo odvojeno oni su uvek uzbuđeni oko mojih takmičenja nekad možda više nego i ja sam, ali svakako podrška porodice i prijatelja je mnogo bitna u ovom sportu.

Da li ste do sada imali neke ozbiljne povrede?
Do sad nisam imao nijednu ozbiljniju povredu.

Koliko odricanja iziskuje ovaj sport i kako se to odražava na vaš privatni život?
Jiu-jitsu iziskuje mnogo vremena i strpljenja, ali ja na to ne gledam kao na odricanje to je jednostavno stvar koja me ispunjava i čini srećnim.

Da li pripadate klubu i kakvi su uslovi?
Član sam kluba AcademyCyprus. Moj trener je Selman Ozcan koji je poreklom iz Turske i koji je zaslužan za razvitak jiu-jitse na Kipru. Uvek imamo trenere iz Brazila koji nam daju znanje iz prve ruke, između ostalih bih izdvojio Lucas Figueiredo-a koji je sa nama već godinu dana i neumorno doprinosi našim tehničkim treninzima. Treniramo svaki dan ujutru i uveče, tako da su uslovi za treniranje i više nego dobri.

Da li imate neku finansijsku satisfakciju ili sponzore?
Moj jedini spoznor je akademija u kojoj treniram i finansijska podrška moje porodice koja mi pomaže pri pripremama i takmičenjima, tako da sam još uvek slobodan za sponzorstvo i svi zainteresovani sponzori mogu da se jave.

Pored borbenih vještina, šta ste još naučili iz ovog sporta i da li vas je karakterno oblikovao kao čoveka?
Pre svega Brazilian jiu-jitsu me je naučio da stvorim zdrave navike, shvatim cenu koju takmičar mora da plati da bi ostvario željene rezulatate. To se prenosi na sve u životu. Takođe nas uči kako razmišljati pod pritiskom, donošenju pravih odluka u pravo vreme, poštovanju i solidarnosti prema svakom protivniku.

Koliko je jiju-jitsu popularan u Srbiji, a koliko u Pazaru i da li ste možda nekog privukli, zainteresovali ili nagovorili da počne da trenira?
Brazilian jiu-jitsu je u Srbiji znatno dobio na popularnosti u poslednjih desetak godina, te je osnovan Brazilski Jiu Jitsu Savez Srbije koji organizuje dosta seminara i takmičenja pružajući priliku svima u Srbiji da uče i stiču iskustvo. U Pazaru imamo akademiju pri Sandžak Top Team-u, zahvaljujući Ahmedu Pruševiću i Jusufu Hajroviču koji ulažu enormnu količinu truda, vremena i novca da jiu-jitsa zaživi i u našim krajevima. Uspesi na takmičenjima i prijateljska ili bolje rečeno bratska atmosfera koju smo stvorili u sali privlači sve više mladih u našem gradu i srećan sam što mogu da kažem da rastemo iz dana u dan.

Šta bi ste posavjetovali mladim ljudima koji razmišljaju ili su već počeli da se bave ovim sportom?
Jiu-jitsa je sport za svakoga, od rekreativca do profesionalaca. Svako telo je različito i svako ima različite sposobnosti a cilj jiu-jitse je da se oformi igra koja odgovara svakom pojedincu. Snaga, spremnost i druge fizičke karakteristike ne igraju bitnu ulogu tako da ne traži nikakvo predznanje iz bilo kojeg drugog borilačkog sporta a otvara vrata ka svim. Entuzijazam, strpljenje i upornost su ključ.

Foto: Tarik Rašljanin

Čast nam je biti medijski sponzor ovog mladog momka i zahvaljujemo se Tariku na ukazanom povjerenju te mu želimo puno sreće i uspjeha u narednim takmičenjima!

Author: Alena Demirovic

Kroz eksperimente i saradnje, njen cilj je da spoji nespojive. Živi prelazeći geografske i kreativne granice.

OSTAVITI ODGOVOR