Bio sam opsednut žanrom horora još od kada sam kao klinac prvi put na VHS kaseti pogledao ”Deca kukuruza” baziranom na delu Stivena Kinga. Pred jednim ekranom kod komšije gledali smo kolektivno tu do tad neviđenu strahotu. Sećam se kako smo se posle toga svi pravili važni i da se nismo uplašili iako smo to i te kako vešto krili. Verujem da te noći niko od nas nije mirno zaspao. Iako smo kao klinci bili nestašni krali trešnje a kada bi došlo doba kada se kukuruz bere, onda bi krali kukuruz i verujem da je tada film uticao da batalimo to nedelo. Premda je svako od nas izmišljao neki drugi razlog ili jednostavno govorili da im je mučno. No strast za hororom je nekim čudom nestala onda kada sam se susreo sa Lovecraftom i gnusnim Nekronomikonom. Knjiga bez imalo krvi, knjiga bez ubiti, zaklati, prebiti, kako to da me baš ona jednostavno udalji od horora? Lako! Jednostavno to je knjiga koja nadmašuje svaki horor šablon, koja je kuluminacija žanra ili horor nauke, posle koje mi je svaki horor izgledao ili mek ili smešan.
Večeras nakon odgledanog filma A Quiet Place (2018), filma kojeg je režirao i u kome je glumeo John Krasinski malo mi je vratilo ljubav spram gledanja horora. Gotovo nemi film koji vas usisa od samog početka i drži napetim do samoga kraja. Svet u ruševinama, postapokaliptični period, sve pustoš i sve je tišina sve prilagođeno tišini. Govor se izgubio, mimika i nemi govor rukama caruju. Napravi svoj mali svet bez zvukova, bez isuvišnih pokreta, sa puno opreza. Hodaju bosi, stazama unapred napravljenim. Familija koja se bori za opstanak bukvalno ima isplanirane uzdahe i izdahe.
 
Sve se sprema za blagu galamu koja mora nastati jer se Evelyn Abbott žena Leea Abbota (John Krasinski) koju tumači Emily Blunt mora poroditi i da će dečiji plač privući stvorenja sa ultra čulima koji istog momenta raskomadaju osobu koja je napravila bilo kakav zvuk. Stvorenja koja upravo podsećaju na neka od mitskih stvorenja H.P.Lovecrafta. Sprema se sklonište koje će bar malo upiti zvukove. Ono što malo smiruje film jeste i ono što u stvarnom životu smiruje čoveka a to je reka, voda i priroda. Pored reke tih prirodnih zvukova mogu slobodnije pričati i cirkulisati. Ali ni to nije srećna i opuštajuća scena jer glavni protagonista se tu ne nalazi ca celom porodicom već samo sa sinom. Dok su majka i ćerka ipak u kući. Lome se koplja oko toga ko je bolje odglumeo, deca ili roditelji. Devojčica Regan Abbot (Millicent Simmonds) koja glumi ćerku Johna Krasinskog je gluva i u filmu i u realnom životu.
Ono čime se film pored svega toga odlikuje jeste baš to znakovno pričanje, što je svakako jedan divan Holivudski gest za sve ljude sa tim problemom. Odgledajte, film će vas zalepiti za stolicu.

Author: Zekerija Zekša Šaćirović

Zekerija Zekša Šaćirović, novinar, pisac, analitičar i filmski kritičar rodjen 1988.god u Novom Pazaru

OSTAVITI ODGOVOR