Štrajk radnica turske tekstilne firme „Kajzen“ u Smederevu okončan je isplatom zaostale zarade i prekovremenih sati – ali i otkazima.

I jedno i drugo je, očigledno, posledica obustave rada u petak, a sedmoro zaposlenih su platili punu cenu; raskinut im je ugovor o radu. Sporazumno, navodno. Ponuđeno im je, kažu, da potpišu sporazumni raskid kako ne bi bili krivično gonjeni i završili u zatvoru!

Njihov „greh za zatvor“ je, tako im je objašnjeno, što su postavljajući fotografije sa štrajka na Fejsbuk stranicama prekršili odredbe ugovora, jer su „objavili poverljive informacije“ i „službene tajne“.

Njihov „greh za zatvor“ je, tako im je objašnjeno, što su postavljajući fotografije sa štrajka na Fejsbuk stranicama prekršili odredbe ugovora, jer su „objavili poverljive informacije“ i „službene tajne“.

– Došli smo najnormalnije na posao ove subote, a onda su nas zvali u kancelarije, gde su nam dali da potpišemo sporazumne raskide ugovora. Tri koleginice su potpisale, nas četvoro nismo, rečeno nam je da to ništa ne menja, da ćemo u ponedeljak dobiti raskid. Kao, nije razlog što smo obustavili proizvodnju nego što smo to izneli u javnost, preko Fejsbuka, pa je posle sve dospelo u medije. Imaju kamere u hali i snimili su ko je telefonima slikao skup. Tu su nam pretili krivičnim prijavama, navodno, za to možemo da idemo u zatvor od 3 meseca do 5 godina, tako su nam rekli. Za sada nas je sedmoro, ali možda će u ponedeljak još neko dobiti otkaz – kažu za Podunavlje.info.

Prethodnog dana, nekoliko sati pošto su radnice obustavile proizvodnju, da bi potom i napustile halu, uplaćena im je poslednja plata, koja je kasnila, kao i naknade za prekovremeni rad za poslednjih šest meseci. To je bila dobra vest, za ovo sedmoro loša je stigla već narednog jutra.

Po rečima radnica, najveći broj njih radi na tromesečne ugovore, koji se obnavljaju, odnosno produžavaju. Da sve bude zanimljivije, i većini od ovo sedmoro ugovori ističu krajem maja, ali poslodavac, izgleda, nije imao strpljenja da čeka dotle, Najviše njih, tvrde, u „Kajzenu“ ima platu od 25.000 dinara, tek nekoliko, na pojedinim pozicijama, stignu do 32 ili 35 hiljada. Uslovi rada su daleko od normalnih, čak i za ovu vrstu industrije, nema klima uređaja, prašina od tekstila guši, na 280 žena samo je jedan ženski toalet sa dve klozetske šolje, a i bolje je tamo ne ići, i to se evidentira, kažu, koliko ste ostali, koliko puta ste išli… Norme su enormne, teško ih je ispuniti, kako kažu, „bez padanja na nos od posla“.

Da sve bude gore, zaposleni u „Kajzenu“ nisu imali sindikalnu organizaciju koja bi štitila njihove interese, jer poslodavac, tako tvrde, nije dozvoljavao ma kakvo organizovanje. Sada, kada je sve eskaliralo do otkaza, jedini koji su im ponudili pomoć bili su iz Ujedinjenog sindikata „Sloga“. Predsednik ovog sindikata Željko Veselinović našao se u subotu sa radnicama i dogovorio se o sledu narednih koraka u borbi za njihova prava, koja im, po svemu sudeći, sleduje – ako ne misle da se predaju bez borbe. A ne misle, tako kažu.

– Od ponedeljka krećemo u akciju, prema svim državnim institucijama i organima, u upoznavanje sa celim slučajem domaće ali i međunarodne javnosti, da se spreče tortura i mobing kome su izloženi. Sam ministar Đorđević je pre nekoliko dana izjavio da će biti kažnjeni svi oni strani investitori koji brane sindikalno organizovanje, pa da vidimo. Ovo je očigledan primer, pritom, sa uslovima rada koji su ispod svakog kriterijuma, da ne govorimo o tome da se svakodnevno unižava ljudsko dostojanstvo tih žena, nečijih majki, kćerki… Tražićemo razgovor sa menadžmentom firme, ali i odgovornost ljudi koji su im pretili krivičnim prijavama. Ukoliko ne budemo zadovoljni ishodom tih razgovora, ili ih ne bude, mi ćemo podneti krivične prijave, ima dovoljno materijala za tako nešto – najavljuje Veselinović.

– Ti strani investitori dobijaju nemale subvencije, a radnici im rade za minimalac od 200 evra. A to, da ljudi zaposleni kod njih budu izloženi raznim torturama, to je, nažalost, postala svakodnevica u Srbiji. Ljudima se uzima i zadnje zrnce samopoštovanja, dostojanstva i integriteta. Naše aktuelno rukovodstvo radnike praktično prodaje u belo roblje. Predsednik države poziva predsednika Turske da dođu ovde i da otvaraju firme. Ako su to takve firme kao što je ova onda bolje da ne dolaze – zaključuje Veselinović u izjavi za Podunavlje.info.

 

Author: Alena Demirovic

Kroz eksperimente i saradnje, njen cilj je da spoji nespojive. Živi prelazeći geografske i kreativne granice.

OSTAVITI ODGOVOR