Na posletku, svako od nas istinski čeka samo jedno
Nekog ko će se pojaviti, niotkud
Daleko iza ponoći
U utrobi jeftine, ušminkane krčme
Ispod disko kugle od stiropora
Baš onda kad smo poverovali da smo zauvek sami
Nekog, ko će se pojaviti
Prići nam i bez ijedne reči nas uhvatiti za ruku
I povesti negde


Negde daleko
U Zemlju čuda
U nasu malu, privatnu Nedođiju
Gde nas bake i dalje bude milovanjem po kosi
Gde za Novu godinu uvek pada onaj sneg kokičar
I patike stalno mirišu na novo
Svi mi čekamo nekog
Nekog koga smo voleli i čiji smo bili i pre nego što smo ga sreli
I pravili mu mesta u svakom krevetu u kojem smo ikada spavali
I svaki drugi zalogaj gutali za njega
Svi mi čekamo tog Nekog
Ko će nas pogledati dok drhtimo
I čekamo da konačno čujemo tu vaseljensku mudrost
Sveti Gral
Tajnu formulu Koka Kole
Nekog, ko će nas umesto svega toga
Samo zagrliti
I šapnuti nam na uvo samo –
Sve će biti dobro.

(Autor: Miodrag Stošić)

Author: Saradnik