Marlon Brando je odbio oskara, Vlatko Gilić je odbio nagradu za životno delo.

Rođen  1.januara 1935 u Podgorici Vlatko Gilić čovek kojeg je američka televizijska mreža NBC sa središtem u Rokfeler centru u New Yorku uvrstila u 50 najboljih u istoriji svetske kinematografije. Na toj listi Vlatko Gilić je jedini iz jugoistočne evrope. Gotovo rame uz rame sa Orson Velsom, Bergmanom, Tarkovskim, Renoarom, Roselinijem.Hjustonom, Čaplinom, Kubrikom, Kurosavom,Hičkokom.

Stvarao sa malo novca, sa malo reči od šezdesetih pa do kraja osamdesetih. U eri kratkometražnih i srednjometražnih filmova zrelost je pokazivao iz filma u film. ‘Mala svetlost(1966) je njegov prvi film koji je režirao a sa ‘Dobrovoljci(1986)’ je prekinuo svoju 20 godina dugu karijeru. ‘Kičma (1975)’ i divna fotografija koja nam zamenuje hiljade reči. Njegovi filmovi su tri puta prikazani na filmskom festivalu u Kanu (1973 – ‘Moć’, 1977 – ‘Kičma’, 1980 – ‘Dani od snova’) dok se sa mnogima i danas otvaraju mnogi filmski festivali.

Pored navedenih ostvarenja treba pomenuti filmove ‘Mala svetlost’ (1966), ‘Povratak na rodno drvo’ (1967), ‘Homo Sapiens’ i ‘Homo homini’ (1968), ‘Zategni dele’ (1969), ‘Dan više’, ‘Juda’ (1971)

Gilićeva priča iza kamere zapravo je prekinuta je 1982. godine kada se našao u nemilosti jugoslovenskih komunističkih vlasti. U njegovim delima tadašnja vlast prepoznala je, kako se onda govorilo, antikomunističke i antidržavne elemente. Gilić gotovo tri decenije nije snimao iako ima pripremljene nove filmove, nove scenarije.

Naša sredina jednostavno ne prašta uspeh.

Author: Zekerija Zekša Šaćirović

Zekerija Zekša Šaćirović, novinar, pisac, analitičar i filmski kritičar rodjen 1988.god u Novom Pazaru

OSTAVITI ODGOVOR