Trejler koji je najavljivao film a koji me je terao da svakodnevno prelistavam razne torente nebih li ugledao jedan sa dobrim snimkom jeste svakako trejler za novi film Christophera Nolana ”Dunkirk”.

Following, Memento, The Prestige, Batman trilogy, Interstaler, Nolan jednostavno ne promašuje film. Može li ovaj put zaista izneveriti mnoge ili overiti ono mišljenje koje o njemu ima većina kao režiseru koji je perfekcionista ostavljeno je da se vidi.

I tako dok sam čekao dobar torent iz dana u dan sve više mi je bilo krivo što pri ovom filmskom ostvarenju nisam bio od onih prvih koji će odgledati ovo čudo zvano ”Dunkirk”. Dakle reč je o istinitom događaju prve velike bitke u Drugom svetskom ratu u kojoj su tadašnji saveznici Britanci, Francuzi, Belgijanci i Kanađani bili prinuđeni da spasavaju živu glavu pred nacističkim okupatorom povlačeći se na severu Francuske prema moru. Tako je oko 400 000 ljudi na plaži u gradiću Dunkirk čekalo evakulaciju prema Britaniji dok je neprijatelj napadao sa svih strana, vode vazduha, kopna.

Trikom, domišljatošću, smelošću i odlučnošću da se ka obali šalju svi oni koji maltene imaju bilo kakvu jahtu uspeli su da od planiranih 30-40 hiljada na kraju evakuišu mnogo, mnogo više, čak desetostruko više, što se pokazalo veoma značajnim za dalji dok rata.

Početak, početak nije onakav kakvog sam očekivao. A to je rez koji mi se ne sviđa. Očekivao sam snimke razrušenog grada iz svih uglova, mnogo dima, mnogo vatre, ali eto to nisam dobio. Ne pamtim kada sam gledao film sa više preživljavanja, borbe za život, žara za životom kao što je to u Dankirku predstavljeno.  More, vazduh, preživljavanje i stvaranje mita od sebe na moru i vazduhu, preživljavanje na moru i u vazduhu.  I ono još glavnije, nije prikazan nijedan kadar okupatorskog vojnika iako je film sve preve pod paljbom.

Malo priče više doživljaja i vizuelizacije. Glavni junaci na kopnu Fionn W hitehead (Tommy) i njegov novi poznanik Aneurin Barnard (Gibson) su u  gotovo svim scenama zaravo od vatanja nosila bez ijedne reči. I dok brodovi tonu jedan za drugim, dok se njih dvojica ukrcavaju na svaki sledeći kada prvi potone ratno drugarstvo i lojalnost ne prestaje.

Ono što Tom Hardi demonstira iz vazduha je mikrogluma. A za šta je Nolan koristio analognu kameru snimajući iz ruke onako drmusavom na traci od 77mm.

Ekspicitnost, teskoba, haos na trenutak prekida patriotski čin i scena nadolazećih jahti koje prekrivaju horizont koji i gledaocu opuštaju mozak od sve te napetosti.

Kao pečat mom doživljaju filma citiraću rečenice jednog velikog filmskog kritičara na prostorima Balkana i Evrope koji kaže:

,,Da je održao ceo film u okviru identiteta koji je sam zadao, Dunkirk bi bio Nolanov najbolji film, revolucija u žanru ratnog filma i apsolutno remek-delo. Ovako je samo jedan od filmova godine, što svejedno znači da ga morate pogledati.’’ (Marko Stojiljković)

Author: Zekerija Zekša Šaćirović

Zekerija Zekša Šaćirović, novinar, pisac, analitičar i filmski kritičar rodjen 1988.god u Novom Pazaru

OSTAVITI ODGOVOR