NPO: Završio si slikarstvo na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru, u klasi Mehmeda Slezovića i do sada si ako se ne varam imao oko 20 samostalnih i preko 70 kolektivnih izložbi. Učesnik si i više od 11 likovnih kolonija, među kojima je devet međunarodnih. Osim slikarstva, baviš se i vajarstvom, umetničkom fotografijom,, dizajnom enterijera, 3-D umetnošću i scenografijom. Kaži mi kojem pravcu pripada tvoj stil slikanja i kako je nastao ?

Mirza: Imao sam čast da mi predaju najeminentniji profesori u regionu, koji su svoje znanje nesebično pružali. Pravac kojim se trenutno bavim i istražujem je apstraktni ekspresionizam. To je slikarski pokret u kome se osnovna tematika sadrži u izražavanju emocija putem nepredmetnih formi i proizvoljnog kolorita. Za podlogu se koriste platna velikih (monumentalnih) dimenzija, jaki kontrasti boja i slobodni (gestualni) pokreti četke i kista. Tridesetih i četrdesetih godina našeg veka, grupa njujorških umetnika stvarala je najuticajnije, najradikalnije i najesencijalnije slike toga vremena. To je bilo vreme ekonomske, političke i društvene krize, koja je oformila estetska gledišta američke umetnosti u celini, uključujući i ,,apstraktni ekspresionizam”, kako je nazvan. Problematika ovih umetnika bila je u tome kako prevazići provincijalizam i asimilirati tradiciju moderne umetnosti. Tako je započeta komunikacija sa živim majstorima iz inostranstva, i apstraktni ekspresionizam je ubrzo zaživeo kao pravac.

NPO: Sa kojim od svetskih slikarskih imena bi voleo da vodiš razgovor i od koga bi najradije tražio neki vid smernica i saveta i ima li neko poseban čiji te stil u velikoj meri inspiriše i koji preporučuješ da i sami kao posmatrači propratimo ?

Mirza: Nemački slikar Gerhard Rihter je neko sa kime bih rado poveo razgovor, budući da je njegov umetnički senzibilitet vrlo blizak mom. Njegovo delo svakako valja istražiti, jer je jedan od najznačajnijih slikara 20. i 21. veka. On propituje i nastoji da predstavi svet oko sebe na zanimljiv i sebi svojstven način. Teme su mu igra izmedju realizma i apstrakcije, a radi apstraktne i fotorealistične slike. Pitao bih ga o kritičkoj recepciji njega kao umetnika u Nemačkoj, kao i recepciji širih masa. Takođe, šta je doprinelo da njegove slike koštaju čitavo bogatstvo, te ko su konzumenti njegove umetnosti.

NPO: Crvena boja je ona koju najčeće koristiš na svojim radovima reci mi ima li neki poseban razlog i kakva je njena uloga?

Mirza: Crvena  za mene predstavlja emociju, energiju, snagu, radost, samopuzdanje, superiornost, neukrotiv životni impuls. Medjutim, čak i ako sliku svedemo na samo čulno (vizuelno), ona treba da bude svečanost za oči, kako kaže Delakroa. Više nego ikad, čini se, današnjem čoveku je potrebno uneti radost u svakodnevicu.

NPO: Budući da je slikarstvo kao i mnoge druge umetnosti u zemlji jako marginalizovano, šta je tvoj najveći iskorak ?

Mirza: Činjenica je da umetnici na ovim prostorima sami moraju sebi krčiti put do uspeha, gotovo bez ikakve podrske sa strane. Ohrabrujuće je, međutim, saznanje da se umetnost ne mora omeđiti ni geografski, ni vremenski, pa budući da je sloboda glavna njena vodilja, čak i iz najzaostalijeg dela sveta se može delovati globalno. Tako su se moje slike našle u nastavi na univerzitetu u Majamiju, Bejrutu i Londonu.

 

NPO: Šta po tebi  treba da poseduje jedan slikar bilo da su to karakterne osobine ili svest o nečemu ?

Mirza: Sposobnost da posmatra, doživljava i oseća, suptilnost, lucidnost, svest o socijalnom okruženju i naposletku umeće da realizuje ono što želi. Leonardo je rekao: ,,Gde duh ne sarađuje sa rukom, tu nema umetnosti“.

Poslenja stanica Štrpci

NPO: Jesi li od onih kojima je prva nagrada najdraža ili ipak postoji neka druga i kakvo je tvoje viđenja nagrada i priznanja uopšte ?

Mirza: Odabir profesije za mene je sam po sebi uspeh i nagrada, iako povremene nagrade to svakako dopunjuju. Nagrade su opšte prihvaćeni simbol kvaliteta i uspeha i svaka od njih me dodatno motiviše za dalji napredak. Na kraju, nagrade su ono što nas izdvaja od konkurencije i čime se ponosimo. Nagrade nam svakako osiguravaju prestiž i ulivaju samopuzdanje. Prva nagrada je za mene zasigurno imala najveći značaj, budući da mi je dodeljena u mom gradu na Likovnom Salonu mladih u Novom Pazaru  2009. godine.  Ona je veoma uticala na razvoj moje karijere, jer sam je dobio kada mi je bila najpotrebnija. Ona je predstavljala veliku motivaciju za moje dalje umetničko stvralaštvo.

NPO: Šta je po tebi slikarska sloboda i postoje li granice i koje su to preko kojih ruku na srce ne sme jedan slikar da prelazi ?

Mirza: Sloboda jednog slikara zavisi od njegove percepcije i senzibiliteta, moralnih, verskih i drugih stavova, te stoga nije baš moguće odrediti slikarske domete, budući da je svaka individua svet za sebe a kao takav u vidu slike prenosi ono što se nalazi u njegovoj duši. Postoje mnoge bizarnosti u sliakarstvu, jer slikari na taj način pokušavaju da privuku što više pažnje i budu prepoznatljivi. Mene ipak ograničavaju verska, nacionalna i etička ubedjenja i nastojim da moje slikarstvo bude prijemčivo za okruženje.

NPO: Kakvu ulogu trebaju da imaju slikari u svetu ?

Mirza: Slikari trebaju biti aktivni, društveno korisni i kreativno reagovati na anomalije u društvu, zatim ponuditi kretivno rešenje. Budući da su slikari bogatiji za estetsko iskustvo, u najmanju ruku bi im se trebalo dati više podrške i prostora da kao takvi deluju na vidljiviji i neposredniji način, jer se sve više stiče dojam da ih društvo sve dalje potiskuje na društvene margine, te da se smetnula sa uma ona drevna da je umetnik blago nacije.

NPO: Tvoji postovi na društvenim mrežama bilo da su u vidu statusa, slike, kritičkog osvrta na trenutne probleme su jako posećeni i uvek su nailazili na pozitivne kritike. Šta je to što ti smatraš da mladi ljudi ovoga grada a i države trebaju i šta mogu po pitanju podizanja svoje a i tuđe svesti i humanosti ?

Mirza: Mediji su nam nevažno predstavili važnim a važno nevažnim, pa je u današnjoj najezdi informacija ponekad teško odvojiti jedno od drugog. Ipak, pristup društvenim mrežama omogućava svakome da sam sublimira ono što smatra da je važno, kanališe kako želi, te tako uređuje svoj virtuelni prostor i utiče na realnost drugih. Koliko god je važno ukazati na lepo što nas svakodnevno okružuje, a šta često ne primećujemo, isto tako je bitno ukazati i na anomalije u društvu, jer je to prva faza otklanjanja problema.

NPO: U eri ‘odliva mozgova’  koja nije mimoišla ni naš grad šta te drži ovde a šta te ipak odbija da odeš u instranstvo u kojem je tvoja umetnost i cenjenija a bogami i plaćenija ?

Mirza: Svet za umetnost je svakako jednan grad i ne treba ga posebno parčati, jer valja živeti univerzalne vrednosti u svakom mestu gde se nađemo. Možda bih negde “tamo” imao bolje uslove ali savršeni uslovi mogu dovesti i do kreativne impotencije. Okruženje je to koje mi daje samopouzdanje i energiju što verovatno ne bi bio slučaj negde “tamo”. Neuporedivo zadovoljstvo je to što iz tako male sredine  skoro i likovno nepoznate, posmatram moja dela  u svetu (gradu) i njihovo kretanje po galerijama. Ljudi i specifičnosti mog mesta čine da volim svoj grad, i da u njemu, sa svim njegovim manama i vrlinama, najbolje posmatram svet i time i stvaram.

NPO: Kako vidiš položaj mladih i nadolazećih umetnika – slikara u Novom Pazaru i kakva bi bila tvoja poruka njima ?

Mirza: Iako je položaj umetnika u Novom Pazaru i celoj državi i regionu bez sumnje nezavidan, Novi Pazar je rasadnik umetnika i treba im se pružiti maksimalna podrška, jer dobar slikar je najbolji trajni reprezent grada i države sa najmanje uloženih sredstava.Možda bi se sredstva za isprazne formalnosti trebala kanalisti za sve one koji pokažu svoju likovnu kreativnost. Mladi se trebaju  što više boriti, slikati, istarživati tehnike i mogucnosti boje i to prema senzibilitetu preneti na platno. Da, koliko su u mogućnosti često posećuju domaće  i medjunarodne izložbe i time dopunjuju umetničku percepciju. Da poseduju disciplinovanu sujetu i da deluju timski jer je to jedini način da u ovom hermetičnom i šifrovanom svetu nađu svoje mesto pod umetničkim nebom. Da ne odustaju od svog umetnickog cilja i da se ne plaše neuspeha jer je on imaginaran i jer je sastavni deo svakog uspeha.

NPO: Kakvi su tvoji planovi u budućnosti a vezani su za celokupno tvoje delovanje ?

Mirza: Slikarsku i životnu stvarnost menjati na bolje svaki dan. Planiram ako Bog da upisati doktorat i na taj nacin dopuniti i usavrsiti celokupno umetnicko stvaralastvo.

 

Author: Zekerija Zekša Šaćirović

Zekerija Zekša Šaćirović, novinar, pisac, analitičar i filmski kritičar rodjen 1988.god u Novom Pazaru

OSTAVITI ODGOVOR