Intervju 1/1- Nasko Budimlić (Divlje Jagode)

Osamdesetih godina u SFRJ, rock i metal bendovi su uživali ogromnu popularnost. Kompletna muzička scena Jugoslavije je pomno pratila dešavanja i trendove u svetu i trudila se da ih inkorporira u svoju muziku i prenese domaćoj publici. Međutim, nikom to nije pošlo za rukom kao Divljim Jagodama. Četiri miliona prodatih albuma, ogromna popularnost koja traje i dan-danas, pokušaj probijanja van granica Jugoslavije i osvajanja zapadnog tržišta.

Dobio sam neverovatnu priliku da o svemu tome razgovaram sa Naskom Budimlićem, čovekom koji je svirao bubnjeve na skoro svim albumima Divljih Jagoda. Jedan od najvećih bubnjara ex-YU, školovani muzičar, profesor akustične gitare i pre svega jedan izuzetno prijatan, ljubazan i skroman čovek.

foto: Google
Nasko za bubnjevima – 80-e godine

ŠTA VAS JE PRIVUKLO DA SE BAVITE MUZIKOM?

Ja sam dete iz male sredine. U Prijedoru nije bilo mnogo različitih mogućnosti, ili si išao u muzičku školu ili si igrao tenis. Većina dece iz grada je išlo u muzičku školu, tako da sam i ja krenuo tim stopama. Muzičku školu sam upisao sa 6 godina.

VAŠA PRVA LJUBAV JE BILA GITARA, A SLAVU STE STEKLI SVIRAJUĆI BUBNJEVE. KAKO TO?

Moja ljubav je i dalje gitara (smeh). Bubnjevi su mi u garaži, a gitaru i dalje sviram svakodnevno. Ali klasičnu gitaru, ne električnu (Nasko je profesor klasične gitare prim. aut.). Kao mali sam slušao Bob Dylana, tu lakšu muziku, otud ljubav prema klasičnoj gitari. U školi, profesor je tražio nekog da svira timpane u orkestru, pa su me prebacili na to. Inače smo bili prvaci Jugoslavije. Sledeći logičan korak je bio prelazak na bubnjeve.

DIVLJE JAGODE SU I MUZIČKI I VIZUELNO PRILIČNO ODSKAKALE OD OSTATKA ex-YU SCENE. DA LI JE TO NEŠTO ŠTO JE DOŠLO SAMO OD SEBE ILI STE SE UGLEDALI NA METAL BENDOVE KOJI SU BILI POPULARNI NA ZAPADU?

Apsolutno, mi smo sa tim krenuli od početka. Kada su Divlje Jagode krenule, najpopularniji bend u Jugoslaviji su bili Idoli. Znaš ono, takvi bendovi…uredni momci, fini, lepo obučeni. I onda dolazimo mi sa dugim kosama i našim načinom oblačenja, trn u oku svima (smeh). Mislim da smo dokazali da rokeri ne moraju biti prljavi i neuredni, mi smo uvek bili očesljani (smeh). Jagode su bile 100% Rock n’ Roll, bez afera ikakvih, bez droga, poneko pivo i to je to. Svi su se čudili, mi dođemo u studio da snimamo album i pijemo sokiće (smeh). Imali smo cilj da budemo drugačiji. Svaki dan smo imali probe. Mene je uvek vodio taj mentalitet male sredine. Kontao sam, ako sam već tu, onda moram da se dokažem i budem najbolji u tome što radim.

KAKO STE SE NOSILI SA SLAVOM KOJU SU DIVLJE JAGODE STEKLE TOKOM OSAMDESETIH? 

To je bila borba. Borba na život i smrt (smeh). Rad, vežba i borba. Kada smo snimali album „Motori” sa Alenom, mi smo vežbali osam sati dnevno. Bilo je potrebno mnogo rada i truda da se ostvari ono što smo mi ostvarili. Mi smo mogli da biramo u kojem studiju u Jugoslaviji ćemo da snimimo treći album ali smo se odlučili za inostranstvo. Mislim da se to i primeti u produkciji, zato su „Motori” i „Čarobnjaci” izdržali test vremena i danas zvuče odlično.

foto: Google
Divlje Jagode na vrhuncu popularnosti – Nasko, Zele, Alen i Čeha

PO MOM MIŠLJENJU, „ČAROBNJACI” SU JEDAN OD NAJBOLJIH ALBUMA IKADA IZDATIH NA OVIM PROSTORIMA. KOJI JE VAMA OMILJENI ALBUM DIVLJIH JAGODA?

Dosta ljudi kaže to za „Čarobnjake” i ja bih se složio sa tim. Tu smo već muzički sazreli i to se oseti. Da bih snimio deonice za album „Motori”, bilo mi je potrebno 7-8 dana. „Čarobnjaci” su završeni za 2-3 dana. Producent me tada pitao – „Je l’ ovo onaj isti Nasko sa prošlog albuma?” (smeh). Eto koliko smo naporno vežbali. „Motori” su se prodali u nekih 500.000 primeraka. „Čarobnjaci” su prošli nešto slabije, teško je bilo ispratiti tu popularnost prethodnog albuma. Na „Čarobnjacima” smo bili posebno posvećeni. Imalo se love, bolji studio. A i bolje se svira na sit stomak (smeh), nisi gladan.

KAKVA VAS SEĆANJA VEŽU ZA VREME PROVEDENO U LONDONU NA SNIMANJU ALBUMA NAMENJENOG ZA ZAPADNO TRŽIŠTE?

To je bilo jedno ogromno iskustvo. Izuzetno, super, ne znam kako bih to drugačije opisao. Jedna agencija sa zapada je tražila neki dobar bend sa Balkana, tako su došli do nas. Njima je trebao proizvod koji mogu da prodaju, došli su na naš koncert u Zagrebu, svidelo im se ono što su videli i to je bilo to. Tako smo otišli u London da snimimo album. Ali bili smo mladi, mentalno nespremni za sve to. Znaš, ovde si zvezda, imaš sve i onda odeš u Englesku gde je sve drugačije. Po završetku snimanja desile su se neke stvari, Alen je otišao u Bijelo Dugme, nismo mogli organizovati planiranu turneju kao podršku albumu i sve je propalo. Ali ja Alenu ništa ne zameram, ne samo njemu nego nikom u životu, takav sam. On i Zele i dalje ne razgovaraju, ali ja sam prešao preko toga.

foto: Google – Divlje Jagode za vreme snimanja albuma Wild Strawberries, namenjenog evropskom tržištu

KLAVIJATURE NA TOM ALBUMU VAM JE SVIRAO LEGENDARNI DON AIREY (BLACK SABBATH, WHITESNAKE). KAKO JE BILO RADITI SA NJIM?

To je bilo neverovatno, on je tamo bio ogromna zvezda. Šef studija u kojem smo snimali, njegov prijatelj, pozvao ga je da nam pomogne sa albumom. Inače, da smo ga zvali da nam svira za novac, mislim da ga ne bi mogli dobiti. Kada se najavio da će doći, to je bio haos. Dva dana se čisti studio, sve se sređuje. I onda se on pojavljuje u „bubi”, najnormalniji lik na svetu. Kada smo svirali u „Marquee” klubu, on je došao da nam pomogne i svira sa nama ako treba, neverovatan čovek.

JEDINI STE BEND SA OVIH PROSTORA KOJI JE NASTUPAO U ČUVENOM „MARQUEE” KLUBU, GDE SU SVIRALA MNOGA SVETSKI POZNATA IMENA. KAKVO JE TO ISKUSTVO BILO ZA VAS?

Mi smo izlazili u „Marquee” dok smo bili u Londonu. To je najružniji lokal na svetu (smeh), prljave čaše, neuredno sve. Ali tu su se okupljale sve poznate face. U „Marquee” nisi mogao ni ući ako ne poznaješ nekoga. Inače bi ti rekli na vratima da je lokal pun i nema mesta (smeh).  Tu smo se družili sa Lemmyem (Motörhead), Steve Harrisom (Iron Maiden) i ostalima, svi oni su izlazili u „Marquee“. Sećam se te legendarne svlačione, metar sa metar, zidovi ispisani. Tu su se potpisivali svi ti muzičari pre nastupa. Tamo, kada ti kažu, nastupaš u devet, to znači u devet. Nema kašnjenja, nema devet i jedan minut. Super je bilo. Don Airey je došao na nastup, poveo Keith Emersona (Emerson, Lake & Palmer) sa sobom, bilo je dosta ljudi. Niko nije mogao da veruje da jedan bend sa Balkana zvuči tako. Svirali smo mi i na drugim mestima – Stouk, Birmingham. Sećam se da je u Birminghamu na istom mestu gde smo svirali, nastupao Ian Gillan (Deep Purple) veče pre nas.

foto: Google
Divlje Jagode u klubu „Marquee”

ZBOG ČEGA JE ROCK I METAL MUZIKA IZGUBILA POPULARNOST U POSLEDNJIH PAR DECENIJA? IMATE LI NEKI SAVET ZA MLADE BENDOVE KOJI TEK STUPAJU NA SCENU?

Mislim da su ratovi i ostale budalaštine sve poremetili. Pojavile su se neke plastične cure, vratila se harmonika. Ja i dalje ne verujem da se u zadnje vreme na prostorima bivše Jugoslavije nije pojavio neki bend koji će da napravi bum. Ja svima želim dobro i uvek verujem da se sve može ako si spreman da radiš za to. Današnji klinci misle da su prepametni, ali ne znaju ništa, ja to vidim. Mi smo išli na koncerte Van Halena da bi gledali i učili, iako smo već bili poznati. Znaš ono kako je u Coca-Coli – kad se proizvod najbolje prodaje, oni još više rade na reklami. Mi smo bili spremni preseliti se u Sarajevo, Beograd, gde god, samo da ostvarimo svoj cilj. Prvih godinu dana nismo imali šta da jedemo, to je bila borba. Ja sam napustio muzičku školu, napustio sam sve da bih bio u bendu, da bih ostvario neki svoj cilj. Danas toga nema.

NA ČEMU TRENUTNO RADITE? DA LI MOŽDA PLANIRATE NEKI SOLO ALBUM U SKORIJE VREME, SARADNJU SA NEKIM?

Moji trenutni planovi su vezani za muzičku školu koju vodim u Nemačkoj. Planiram sa sve to podignem na još viši nivo. Jedan moj učenik je čak postao prvak Bavarske u bubnjanju. Nemam planove da radim neki solo album ili saradnju sa nekim. Pa Youtube je prepun tih eksperimenata. Znaš kako, ja mislim da sam u svojoj karijeri dostigao neki vrhunac, i sad ne želim da padam. Dosta mi je svirki. Pa ja svaki dan sviram sa decom u školi, svaki dan imam svirke (smeh). Da me zove Bon Jovi, razmislio bih (smeh). Skoro smo imali neku priču oko reuniona Divljih Jagoda, ali se nešto izjalovilo. To bih uradio, desetak koncerata po bivšoj Jugi i to je to. Da se oprostimo kako dolikuje. Nisam imao nekih padova, desilo mi se u životu puno lepih stvari i ja sam srećan zbog toga. Da mi je neko pričao kao klincu da ću biti toliko srećan u životu, ne bih mu verovao. Ja sam ostvario svoj dečački san – snimao sam muziku, bio na TV-u, stekao neko ime. Ja sam kao mlad ostao bez roditelja i onda sam naučio da se borim za sve. Nije bilo lako postati popularan bubnjar. Mogu reći da smo ja i moj prijatelj Ipe (Bijelo Dugme) to postigli… Mi smo svirali sa nekim osećajem, isti smo bili ja i on. Jedina razlika je što je on pokojni, a eto ja sam još uvek živ. Bili smo najbolji prijatelji.

ZA KRAJ, NASKO NAM OTKRIVA IZUZETNO ZANIMLJIV PODATAK…

Sad ću ti kazati nešto o čemu se ne zna puno, al’ ti to trebaš znati jer si iz Pazara. Pevač Divljih Jagoda trebao je biti Đorđe Popović iz Laurusa. Kada smo tražili pevača, Zele mi je rekao – „ Imam jednog momka iz Pazara, da vidiš kako peva”. Njih dvojica su zajedno služili vojsku. Međutim, Đorđe nije hteo ići iz Pazara, mislim da nije hteo majku ostaviti. I onda je sve to propalo, a mi smo uzeli Alena. Ko zna šta bi bilo drugačije da je prihvatio (smeh)…

 

Izuzetna čast mi je bila razgovarati sa čovekom čiju muziku sam slušao od kad znam za sebe. Iako velika zvezda, Nasko čvrsto stoji na zemlji, svestan svega što je postigao, ali odajući taj duh skroz normalne i prijatne osobe. Naš razgovor je trajao blizu sat vremena (činilo se kao pet minuta), tokom kojih sam uživao u njegovim pričama, upijao sve njegove reči, iznenađen neverovatnim događajima i još neverovatnijim životnim putem jednog od najvećih bubnjara ex-YU. Čovek koji je proživeo nečija tri života, a ostao neukaljan, netaknut raznim aferama koje često prate muzičke zvezde. Gospodinu Budimliću želimo puno sreće u daljem radu i da ga zdravlje prati, jer je bio i ostao – legenda.

Author: Aleksandar Stojanović – Muzički urednik

No Life ’till Leather !!!

OSTAVITI ODGOVOR