Prvi vesnici proleća u Novom Pazaru, kao i u ostalim gradovima Srbije, su bosi mališani Romske a i drugih nacionalnosti na ulicama, po trgovima i sokacima.

Tu su i razno razni humanitarni promoteri, sumnjivog izgleda i legitimacija. Sakupljači pomoći za nekakve organizacije, naprimer Decu bez roditeljskog staranja. Tako tokom čitavog leta, na trgu skoro da ne možete popiti kafu a da vas bar deset ispruženih dlanova ne sačeka.
Posmatrajući, shvatam koliko je humanost u našoj čaršiji prisutna. To je svakako za pohvalu, ali to nije trajno rešenje.

Otišli su od našeg stola, da li je to ono što bi smo preduzeli kad bi nam prišlo dete iz komšiluka ili od rođaka i zatražilo pomoć? Da li je to ono što bismo preduzeli kad bi naša deca hodala bosa ulicom? Da li bismo odmahnuli rukom ili ponudili sitniš kao da je to sve što možemo?  Ne zaboravite, sva su deca samo deca!

Tako što ćemo dati novac ili odmahnuti rukom nikako nećemo rešiti problem zloupotrebe dece.  Tako što ćemo promotere zaobići nećemo rešiti problem zloupotrebe ljudske empatije i sažaljenja nad ugroženim mališanima.

S druge strane, postajemo skeptični pa kad pomoć zaista zatreba, ili odvojimo sitniš ili odmahnemo rukom.


Zato, preuzmimo kolektivnu odgovornost, upišite broj 020 312 633-Centra za socijalni rad, slikajte, pozivajte, prozivajte. Prema promoterima budite fini ali isto tako ne budite naivni, tražite im legitimaciju, pozovite nadležne da provere ispravnost iste. Svi zajedno očistimo grad od “zloupotrebljivača emocija” za one kojima je pomoć zaista potrebna.

Author: Saradnik

OSTAVITI ODGOVOR