Jedna od najlepših škola u vreme Jugoslavije, opstala je samo zahvaljujući kvalitetno izgrađenim zidovima. Osnovna škola ,,25.maj“ u Delimeđu je decenijama čekala na krov, na nove klupe, na grejanje, na elementarne uslove za rad, tako bi bilo i do dana današnjeg da nije mladih, obrazovanih i nadasve, hrabrih ljudi. Mladić koji je pohađao ovu školu, Gimnaziju i Matematički fakultet, vratio se i svojim dobrim idejama, akcijama i hrabrošću preporodio ovu ustanovu, sa funkcije nastavnika matematike. Škola je dobila krov, klupe, kvalitetniji sistem rada i još mnogo toga. Još jedan dokaz da mladost ne priznaje ograničenja. Imali smo čast da za NPO piše Samed Demirović, inicijator ove akcije. Master matemtičar u duši gimnazijalac, kako nam se predstavio, za NPO kaže sledeće:

NPO: Koje godine ste dobili posao nastavnika matematike u OŠ „25. maj“ u Delimeđu?
SD: Kao prosvetni radnik počeo sam da radim 2013. godine u isturenim odeljenjima naše škole, da bu u januaru 2015.godine preuzeo nastavu matematike u matičnoj školi u Delimeđu.

NPO: U kakvom stanju ste zatekli školu, šta je to što je u tom trenutku nedostajalo?
SD: Pre bih rekao da sam se rodio u školi. Moj otac je radnik škole koji ovih dana puni 38 godina rada u istoj. Čim sam otvorio oči ranih 90ih godina već sam bio po hodnicima i kancelarijama škole. Sankcije, ratovi, vojska, nestašice skoro sve se odrazilo na školu koja je bila veoma modernog i funkcionalnog izgleda i koja je u tom periodu bila jedino što je vredelo u Delimeđu. Zbog svega navedenog, ravnog krova i nedostatka sredstava za njeno održavanje bila je u veoma lošem stanju. Jedino šta je funkcionisalo je priča kako je nekada ona bila veoma lepa i kako je bila vodeća škola sa uslovima i organizacijom rada. Ta priča se održala punih 25 godina. Škola je propadala polako i sigurno. Prvi sprat je bio odavno izgubljen da bi već 2016.godine voda probila i na prizemlje. U tom trenutku nedostajalo je sve!

NPO: Pokrenuli ste akciju prikupljanja sredstava za obnovu škole. Kakav je bio odziv ljudi?
SD: Akciju sam pokrenuo sa jos 152 učenika, od petog do osmog razreda, koja su u tom periodu slušala „moju“ matematiku i koji su itekako bili spremni za akciju. Moje odeljenje koje broji 32 učenika u kojem na svako moje pitanje iz matematike 26 ruku stoji čvrsto u vis, u učionici na prizemlju u kojoj jedino niz kapljica nastalih usled prolećnih kiša koje padaju na sredini učionice remeti pakleno radnu atmosferu, daje snagu za promenu koju ne čeka čak ni jedna marginalizovana baranda kakva je Delimeđe. Priznajem, probudili smo sve plemenite ljude kojih verovali ili ne i te kako ima. Svi su stali uz nas i to sve sa osmehom.

NPO: Prepreke sa kojima ste se susreli?
SD: Prepreka u početku skoro i da nije bilo, možda samo jedne. Apsolutno niko od zaposlenih radnika škole, roditelja, mojih roditelja nije verovao da može išta da se promeni ali da meni i mojim učenicima ipak nisu imali srca da to kažu u lice već bi se samo osmehnuli i mahnuli rukom. Škola od 3100 metara kvadratnih, devastirano područije bez budućnosti iz koje odlaze skoro svi koji nose pantalone, na jednoj strani, i nas 153 koji žele elementarne uslove za računanje brojki nastalih primenom “Talesove teoreme” za izračunavanje visine minara džamije u komšiluku, na drugoj strani. Nemoguća misija 6 deo zar ne?

NPO: Da li su vas institucije i opština podržale?
SD: Akcija je od starta bila neverovatna pa tako i ovaj deo oko podrške ustanova i ljudi koji vode ovo mesto. Čoveku koji nije politički obojen je nakon kratkog razgovora sa čelnicima opštine i objašnjenje šta je smisao akcije biva odobreno apsolutno sve. Mogao sam da uzmem kombi i donesem sve što treba za školu u tom trenutku. Otišli su i korak dalje tako što su mi obećali 4 000 000 dinara za rekonstrukciju grejanja. Političari pa obećali, ne ide kod nas kažete? Neverovatno ali upravo ovih dana kreće rekonstrukcija grejanja. Od direktora, amidze Safeta Demirovića sam imao potpuno odrešene ruke i prostor za nesmetano delovanje. Posebno bih sve zahvalio Centru za razvojnu poitiku i saradnju u Novom Pazaru koji mi je pružio obuku za pisanje projekata. Upravo projektom moje Neformalne grupe „ Elementi“ iz Delimeđa sa projektom „ Matematika je uvek u trendu“ na konkursu Mladi su zakon osvajam  prvo mesto i za svoju školu obezbeđujem sve bijele table. Svim gore navedenim ljudima i strukturama veliko hvala.

NPO: Zašto je trebalo ovoliko vremena da se obrati pažnja na tako elementarne probleme ove škole?
SD: Teška vremena su iza nas. Puko preživljavanje i elementarna egzistencija svih zaposlenih udaljila je školu od dece. Mojim dolaskom usmerena je snaga svih radnika i škola je vraćena učenicima, najzad je počela da sluša i prati njihove potrebe i težnje. Škola je dom 525 učenika, neiscrpni izvor ideja koje se moraju iskoristiti.

NPO: Po čemu se vaša akcija razlikuje od drugih, sličnih, akcija?
SD: Često sam voleo da kažem da je ova akcija transparentna, toliko transparentna da boli. U svakom trenutku se moglo videti ko pomaže, šta pomaže i ko je za to odgovoran. U svakom trenutku su bile dostupne sve informacije i termini realizacije pa čak se i 20 sati u toku dana moglo lično uveriti u kvalitet radova i opreme koja je stihijski dolazila u školu. Dešavalo se da sve prisutne iz lokalnog kafe kluba u 22h, lično sve, odvedem na razgledanje učionica gde je sama akcija bila podvrgnuta najjačom lokalnom ekspertizom. Sve informacije u vezi donatora su bile na vidnom mestu, na ulazu škole a detalji, sa sve fotografijama i detaljnim opisom, su se mogli videti na FB stranici ,,25. maj Delimeđe“. Moram priznati da se za akciju čulo čak i u Australiji.

NPO: Otkud želja da se mlad čovek uhvati u koštac sa takvim izazovom?
SD: Za sve je kriva matematika. Ove godine smo imali značajne rezultate na Opštinkom takmičenju u Tutinu, od 5 učenika 4 učenika su osvojila jedno od prva tri mesta, sa 2 učenika se plasiralo na okružno takmičenje u Kraljevu gde nas dugo, dugo nije bilo. Učestvovali smo na dopisnoj matematičkoj olimpijadi, koju organizuje matematičko društvo Arhimedes i to veoma uspešno. Ove godine smo drugi put za redom organizovali nacionalno takmičenje „ Misliša 2017“ na kojem je učestvovalo 77 učenika. Razlika u odnosu na prethodnu godinu je taj što smo uspeli da obezbedimo bogat nagradni fond od lokalnih malobrojnih savesnih firmi za učenike pobednike kao i osveženje za sve učesnike. Tako je najbolji misliša naše škole dobio bicikl, a ostali pobednici po razredima bogat školski pribor. Podsetiću, ovo nije ,,OŠ Bratstvo“ u Novom Pazaru, već ,,OŠ 25. Maj“ u Delimeđu. Bilo koji izazov je bio prihvatljiv, jednostavno smo matematički svet doveli u Delimeđe. Matematika najbolje neverovatne stvari pojednostavljuje a i obrnuto, očigledno zakomplikuje.

NPO: Da li su vam sugerisali da odustanete i da je nemoguće uspeti u jdnoj takvoj ideji?
SD: Možda i jesu ali ja nisam imao vremena da to čujem. Jednostavno sam okupio ekipu koju su činili učitelji, nastavnici i pomoćni radnici, koja je imala samo sluh i jake ruke. Trebalo je dići na prvi sprat ručno 45 kubika građe, od čega samo 450 rogova, istovariti 120 klupa i 240 stolica, zameniti sve podove, zameniti sve table i okrečiti preko 1500 metara kvadratnih zidova. Zaključno sa 01.06. u našu školu je ubrizgano 62 000 evra od nastavnika, roditelja i ljudi iz dijaspore. Ako se na to doda 33 000 evra za grejanje koje radi Opština, dolazimo do sume od 95 000 evra. Impresivno. Zao mi je samo što se Vlada, ljudi koji trenutno vode državu, nisu priključili. Bili smo u žestokim pregovorima da bi na samom kraju oni odustali. Od njih smo trazili bar 31 000 evra za pokrivanje preostalog dela škole. Propustili su idealnu šansu da budu deo ove bajke i budu upisani u naša srca. Što se mene tiče oni su više izgubili.

NPO: Na društvenim mrežama je vaš rad naišao na divljenje i pohvale, da li vam prija titula Koštampoljskog heroja?
SD: Naravno da prija. Mogu im reći da je pohvala došla u pravi trenutak, trenutak kada sam već izgubio dah i snagu da guram napred. Posebno mi je draga jer dolazi od mojih komšija, prijatelja i intelektualaca iz Delimeđa.


NPO: Vaša poruka mladim ljudima koji imaju želju i nameru za poduhvate slične vašim?
SD: Uradite to za svoju savest, ne mislite da ste sami, krenite oštro i zaboravite na strah. Nema vremena za bolju budućnost i nema vremena za predah. Vi ste jedina nada koja kroz nauku i dobre ideje može da izgradi novu svetliju budućnost za sve nas. Imao bih samo molbu da ne stažirate kod trenutnih poslodavaca i da ne učite od njih. Nama treba novi sistem koji će ugušiti ovo sivilo, sivilo koje nas uporno iseljava sa naših ognjišta. Između ostalog, što ja često govorim mojim učenicima: „ Sve će to biti dobro, ako Bog da“.

Author: Saradnik

OSTAVITI ODGOVOR