Farenhajt 451, naučnofantastični film je izvesno evropskog porekla, baš kao što je to slučaj i sa pisanom naučnom fantastikom.  Tu su snimljena i neosporno najuspešnija ostvarenja tog žanra u razdoblju naučne fantastike, ruska Aelita i nemački Metropolis. I ono što se dešava i sa filmskom naučnom fantastikom je ono što se i pre desilo sa književnom jeste to da se seli sa druge strane Atlantika u holivudske studije. Amerikanizacija žanra posle prvog svetskog rata čini Ameriku svetskom globalnom metropolom i epicentrom filmske naučne fantastike.

Filmovi ove vrste od početka su u Americi svrstani u kategoriju lakih, pustolovnih ostvarenja negde na samoj granici omladinskog filma, čime je oduzeta ozbiljnost proizvodima tog žanra. U ovim novim ostvarenjima menja se, doduše, žanrovski predznak, utopije se pretvaraju u antiutopije ali to samo doprinosi ozbilojnosti žanra; po pravilu antiutopijama je neprimerena trivijalnost a ponajmanje ona iz holivudske SF ere.

Antiutopijski motiv u ovom filmu je najizraženiji i najdecidiniji sa parabolom u sredini o svetu neposredne budućnosti, totalitaristički nastrojenom režimu iz kojeg su izbačene sve knjige. Držanje ovih drevnih znamenja civilizacije i kulture predstavlja težak zločin. U svetu ”Farenhajta 451”  vatrogasne brigade imaju za zadatak da ni manje ni više nego da pronalaze skrivene biblioteke i da ih nemilosrdno pale.

Razlog ovog progona i paljenja knjiga jeste paranoidni strah vlastodržaca da se na hartiji nalazi zabeleženo u skrivenom ili neskrivenom obliku seme pobune potlačenih.

Film je tako usresređen na preobražaj glavnom junaka koji je u početku član vatrogasne brigade za uništavanje knjiga da bi se na kraju ipak pridružio svojevrsnom pokretu otpora koji se suprostavljaju satiranju svetske literalne baštine, tako što svaki pojedinac uči napamet po jednu celu knjigu i tako obezbežuje njen opstanak za nadolazeće generacije.

Iako Farehnjt 451 sadrži tek sasvim skroman broj specijalnih efekata on je ipak neopozivo doneo okončanje prevlasti holivudske SF ere. Time je naučna fantastika novi vid odnosa između žanra i medija.

Režija: Fransis Trifut

Uloge: Oskar Werner, Julie Christie, Cyril Cusack

Budžet: $1,500,000

Author: Zekerija Zekša Šaćirović

Zekerija Zekša Šaćirović, novinar, pisac, analitičar i filmski kritičar rodjen 1988.god u Novom Pazaru

OSTAVITI ODGOVOR