Z: Da počnemo od toga da si duži niz godina aktivan u svetu arhitekture i da si pokrenuo arhitektonski studio Tailor, koji mimo arhitekture obuhvata i druge branše usko vezane za dizajn i zanatstvo. Pored toga učesnik si na raznim konkursima na kojima si stekao priznanja prvih nagrada i raznih pohvala. Zajedno smo sarađivali na projektu knjige ”Misli Sadžaške omladine” a tvoja tema je bila ”Otići ili ostati”. Kaži mi kakvo je tvoje viđenje  budući da je knjiga izašla pre 4 godine, jesu li se razlozi za odlazak menjali, jesu li ljudi odlučili ostajati ovde ili su našli samo više razloga da odu van?    

A: Da, bavim se intenzivno arhitekturom poslednjih sedam godina i kompletan život, mimo onog osnovnog, posvetio sam tom pozivu. Pre dve godine pokrenuo sam arhitektonski studio  pod nazivom ”Tailor” i aktivno radim na polju arhitekture, dizajnu nameštaja i još ostalih stvari iz svakodnevnog života koje bi trebalo olakšati korišćenje svojim korisnicima. Pored užeg interesovanja kao što je dizajn, poseban akcenat usresređujem na izvođenje toga što dizajniram, pa samim tim u sklopu studia klijent može dobiti i usluge izvođenja. Smatram da arhitekta ne može raditi uspešno svoj posao ako pored toga ne poznaje bar još neki zanat, a možda i više. Bar osnove tih zanata. Što se tiče projekta ”Misli Sandžačke omladine” na kom smo zajedno radili, imam nedefinisano mišljenje. Kao projekat, izvanredna stvar. Da li smo postigli efekat, ne znam. Govorili smo o kompleksnim temama. Svi radovi su duboko zašli u problematiku našeg društva, i autori su na izvanredan način poslagali sve teze i rešenja za određene probleme. No, problem je što omladina uopšte ne čita. Prosto smo se odvikli od toga. u stvari nikad nismo ni imali naviku. Moraju se tražiti novi metodi kako dopreti do mladog čoveka na pravi učinkovit način. Kao i što sam u knjizi govorio, omladina nema konkretne ideale. Srljaju. Neki su zašli duboko u treću deceniju života, a još uvek ne znaju da li pripadaju istoku ili zapadu. Mora se na kreativniji način raditi i objasniti ljudima da to što poseduju od znanja i talenata ne smeju izneveriti, jer je to dar od dragog Allaha dž.š. Moramo biti strpljivi. Moramo se uključiti u društvene tokove, moramo doprineti zajednici. Naš angažman za dobrobit društva pored same direktne koristi direktno utiče i na naše duhovno stanje. Čini nas srećnim.

Z: Zašto ”Tailor” i otkuda ljubav za arhitekturom?

A: Poznajem čoveka koji ima viziju. Taj čovek ne pripada ovom vremenu sa svojim razmišljanjem i idejama. Životne okolnosti  mu nisu dozvolile da napravi važne korake u tom smeru. Taj čovek je moj otac i on je ”Tailor” (na engleskom krojač), baš zato sam nazvao studio tim imenom. Želim da njegova ideja i ono što me je naučio živi i posle njega, i posle mene. Što se tiče ljubavi prema arhitekturi, to se javilo u ranim godinama osnovne škole, ne sećam se tačno kada.

Z: Opiši nam tvoj stil u arhitekturi?

A: Ne bih ti znao reći koji je konkretno stil. Iako imam skoro dve stotine projekata, još uvek izgrađujem svoj stil. Samo dobri arhitekte mogu imati svoj prepoznatljiv stil.  Voleo bih da budem među njima. Voleo bih da ti kao posmatrač prepoznaš moje radove bez da uopšte upitaš o autoru.

Z:Idejni si projektrant mosta od plastičnih flaša, u medijima je sve to najlepše propraćeno ali realizacije idalje nema, još koliko vremena treba da prođe do realizacije?                            

A:Mnogima taj most deluje kao marketinški trik, kao utopija, ali zaista nije.  On je prošao svoj put od ideje, pa evo, sada već pred samu realizaciju. Prvo je problem bio finansijske i administrativne prirode. Sada je to uklonjeno i nadam se,  uz Allahovu pomoć, da ćemo već ovog leta praviti fotografije na mostu. Na mostu od plastičnih flaša koje će imati jedino Novi Pazar na celom svetu. Samo ljudi treba da veruju u izvodljivost tog projekta, i da umesto što me zapitkuju sa podsmehom šta je sa mostom, bolje da pitaju šta treba da pomognu da se most izgradi.

Z: Jako si vezan za duh starine Novog Pazara, sa ocem si realizovao pravljenje makete kule motrilje iz gradskog parka s’ toga kaži mi šta je Pazar izgubio a šta dobio ovom ‘modernizacijom’  kako ulica tako i objekata?

A: Vezan sam i previše. To nije obična maketa. To je totalno realistična maketa kroz koju je predstavljena cela rekonstrukcija gradnje kule Motrilje. Biće izložena na dan grada, sa celim elaboratom uz nju. Dobro što si stavio apostrofe na modernizaciju.  U poslednje tri decenije ništa se nije desilo od vitalne važnosti za urbanizam, infrastrukturu i arhitekturu grada.  Ja volim da kažem da se Pazar ”ugrađuje”, a nipošto izgrađuje. Mi se gušimo u nama samima. Nikako da raširimo vidike mimo Lučnih zgrada.

Z: Šta bi želeo da ostvariš kada je u pitanju tvoja karijera i projektovanje u ovoj čaršiji?

A:Voleo bih da dobijem šansu da utičem na generalni urbanistički plan. Voleo bih da svojim radom, i uz svoje kolege izgradimo prepoznatljiv stil u arhitekturi ovog prostora. Voleo bih da me Allah iskuša pa da mogu uticati da se naprave neki ozbiljni pomaci u razvoju grada. Da bar probijemo vitalne smerove po kojima će se razvijati grad. To neko  mora uraditi. Neko mora reći ljudima da mu se kuća nalazi na veni od vitalnog značaja.

Z: Šta po tebi mora da se ‘oživi’ u staroj čaršiji?

A: Samo je treba pustiti da živi uz rigoroznu kontrolu. Vratiti joj stare prepoznatljive motive u materijalizaciji i ostalim elementarnim stvarima i pustiti je. Mislim da se ne treba voditi modelom Baščaršije. Isuviše je projektovana pa nekako imam utisak da se u tome preteralo. Uzorni primer vidim u staroj čaršiji Skoplja. Ko je posetio, zna  o čemu pričam.

Z:Kako vidiš položaj mladih i nadolazećih arhitekata u Novom Pazaru i kakva bi bila tvoja poruka njima?

A: Mislim da im dolazi izvanredno vreme za struku. Stvari su krenule uzlaznom putanjom.
Kao što sam rekao gore u razgovoru, arhitektura je veoma kompleksna nauka. Sa sobom nosi obrazovanje i veoma širok spektar ostalih zanimanja. Ne treba da se stide da rade poslove koji nemaju nikakve veze sa tim,  jer jednog dana sva stečena iskustva biće im od koristi. I nek budu aktivni u projektovanju. Neprestano neka projektuju, bilo šta.

Z: Kakvi su ti planovi za budućnost po pitanju projekata , šta možemo očekivati u sklopu idejnih rešenja i hoće li biti nešto na nivou grada?                  

A: Sa kolegama radim na knjizi ”Elementi u tradicionalnoj arhitekturi Sandžaka”, nadam se da ćete je do sledeće godine imati pred sobom. Tom knjigom ćemo sačuvati preživele elemente u enterijeru i na eksterijeru starih objekata.
Poseban izazov mi predstavljaju multifunkcionalni prostor i nameštaj, zato što je prostora sve manje i manje. Tako da ću baciti još veći akcenat na razradu takvih rešenja. A što se tiče rešenja na nivou grada, ne vidim ni na vidiku neki moj doprinos, na moju žalost.

Z: Tvojih pet ili više razloga da ljudi ostanu ovde su od prilike koji?

A: Pa od prilike ovako : vera, ognjište, zaostalost i nerazvijenost kao izazov za napredovanje
, zdrava porodica
,zdravo društvo
, emanet.

 

 

Author: Zekerija Zekša Šaćirović

Zekerija Zekša Šaćirović, novinar, pisac, analitičar i filmski kritičar rodjen 1988.god u Novom Pazaru