Jedan si od čaršijskih trezvenih i može se slobodno reći svestranih momaka a bogami i ljudi jer si oženjen i imaš dete. Dakle pored pisanja i blogerstva povodom kojeg sam došao da vodim razgovor sa tobom baviš se muzičkom produkcijom, obradom zvuka. Radiš kao urednik u jednoj lokalnoj radio stanici i pored toga imaš i privatnu školicu matematike i fizike. Moje pitanje za tebe nakon ove kratke predstave bilo bi koja se od svih ovih takoreći zanimanja prva javila?

Pre svega, hvala ti na pozivu za razgovor, koji sam sa zadovoljstvom prihvatio. Zahvaljujem i na lepim rečima u uvodu, sa kojima se ne moram nužno složiti. Kada je zanimanje u pitanju, moram se malo vratiti unatrag kako ovi skokovi ne bi ostali nerazumljivi. Bavljenje muzičkom produkcijom i audio dizajnom se prvo javilo od pomenutih, i to je, rekao bih, prva strukovna ljubav. Nego, nije prošlo mnogo od toga kada sam počeo da smisleno i namerno pišem. Već na početku prvih studija sam krenuo da, takoreći, redovno pišem. Ti prvi spisi su bili uglavnom utisci i mišljenja koja su, prilično sam siguran, samo meni bila bitna. Imao sam, i danas imam, mnogo pitanja i nedoumica, kao što ih ima, želim da verujem, većina mladih ljudi. Kada sam nedugo zatim ostao bez oca, nisam znao šta da činim sa svim tim pitanjima koja su postala još intenzivnija i zahtevnija. Tada sam se potpuno okrenuo knjigama i pisanju koje je postalo jedna vrsta samoterapije. Zato sam neizmerno zahvalan ocu koji mi je u nasleđe ostavio i biblioteku a ne samo nekretnine. Takvo nasumično istraživanje me je odvelo u prirodne nauke, gde sam kasnije sa suprugom upisao matematiku-fiziku gde smo, kao sanjari, zamišljali da se posle studija bavimo teorijskim problemima savremene fizike. Ali, kako prvo mora da se živi a onda da se filozofira, takva ideja se vremenom jalovila, ali i pored toga nikada ne bih dozvolio da se potpuno izjalovi. Zato što me dobro opisuje ona Ajnštajnova misao da „ja nemam neke specijalne talente, već sam samo strastveno znatiželjan“, tako me, ako smem reći, i ima na svim stranama, ali bih najsrećniji bio kada bih mogao samo da pišem prozu, filozofiju ili o fizici i od toga da živim, a to je veoma teško ostvarivo u našem društvu i okruženju, ali ne i nedostižno. Snovi čine, ipak, veliki udeo u mom životu. 


Kada si počeo da pišeš jesi li imao uzora ili primer na koji bi voleo da se to pisanje ugleda i izgleda?

-Bilo je mnogo pisaca čijem pisanju sam se divio, i čijem se pisanju i dalje divim, ali nikada nisam nastojao da ih kopiram, barem ne svesno, jer čovek, ipak, ne može isključiti nesvesni uticaj od strane onih koji ga u nekom smislu oduševljavaju. Kako bilo, u početku su me najviše impresionirali Zola i Dostojevski, a onda je naišla plejada koju je ovde nemoguće i nepotrebno pobrojavati, pa verujem da su svi oni imali određenog uticaja na moje pisanje, iako ne smatram da je ono još uvek formirano kako treba, jer oblikovanje pisca, po meni, traje godinama ako ne i decenijama dok pisanje ne dobije svoj autentični stil.

Šta je cilj tvojeg blogerstva?

-Iskreno, ne postoji specifičan cilj. Prošao je priličan broj godina pre nego što sam pokazao nekome išta od onoga što sam pisao. Prosto, to sam doživljavao kao veoma ličnu delatnost duha i momenta u kojem sam se nalazio. Kasnije, osetio sam a potom i saznao da ono o čemu pišem može slično doživeti i neki drugi čovek, pogotovo ako nam se sudbine i životne okolnosti poklapaju u nekim pravcima. Tada sam odlučio da nešto od onoga što sam napisao ili pišem, podelim sa drugim ljudima, pa kako ko doživi, shvati, vrednuje ili obesmisli.

Možemo li tvoje pisanje podvesti pod neki žanr, ako da onda koji?

-Ja volim prozu kao takvu. Pisao sam i pišem fantastične priče, realistične, zatim pripovetke koje odišu klasicizmom. Ali, pošto se uglavnom slažem sa Sartrom da pisac treba da piše o svom i u svom vremenu, nastojim da ovladam modernim tehnikama pisanja, pre svega kratkih i mini priča kao forme koja izuzetno odgovara današnjem čitaocu: brza, kratka, poučna, eventualno i sa žaokom. Tako da, ne znam kojem bih se žanru priklonio, ali ako me pitaš kako sebe u pisanju doživljavam, onda je odgovor kao modernog bošnjačkog pisca.

Sa porastom čitanosti i znatiželje auditorijuma za tvojim pisanjem jesi li ikada pribegavao mišljenju da ti nisi tu da kritikuješ već samo da izneseš svoje mišljenje?

Ako pokušavam biti pisac, onda moram biti spreman i da kritikujem ono što ne valja ili ono što smatram da ne valja, čak šta, to postaje moralna obaveza svakoga ko misli da se iskreno bavi pisanjem. Dosta se može postići preko priča i pripovedaka, ali su tu poruke latentne usled kreativnosti, te mnogima mogu ostati nejasne ili čak i neopažene. Zato je mnogo bolje i efikasnije obratiti se direktno, kroz stav ili jednu vrstu eseja i izložiti problem ili ukazati na kakav put do boljitka. Tome često pribegavam u poslednje vreme.

Je li ikada bilo onih namenskih ili žargonski rečeno nagovorenih tekstova od strane društva primera radi trebaš napisati tekst o ovome ili onome, pojavi ovoj ili onoj?

Kao čovek, nastojim se okružiti ljudima koji razmišljaju, ali otvorenog uma, kako bi razgovori bili neiscrpni i kvalitetni na obostrano zadovoljstvo. Neki su mi otvoreno govorili o problemima, od nekih sam to uvideo tek prisećanjem razgovora u samoći, a neki su me čak iz temelja prodrmali. No, nisam čovek koji se može olako nagovoriti ili podgovoriti, ali ukoliko mi neko iznese mišljenje uz, po mojoj proceni, valjanu argumentaciju, rado ću i pisati o tome ali i promeniti svoj lični stav ukoliko shvatim da je bio pogrešan ili neosnovan. Jer svakako da postoje ljudi koji mnogo bolje poznaju pojedine oblasti od mene, te uvek pokušavam da pronađem takve pojedince kako bih proširio vidik i pogled na život i društvo.

Postoji li određeno doba kada voliš pisati ili je to ipak ono osećajno kad se oseti potreba?

Veoma često imam potrebu da pišem, ali zbog životnog tempa nisam to u stanju uvek učiniti kada naiđe inspiracija, i tada ponešto žvrljnem u svesci da ne bih ideju potpuno smetnuo s uma. Zato mi noć najviše odgovara, jer smo po prirodi okolnosti upućeni jedno na drugo.

Postoji li blog kojeg si napisao a zbog kojeg se kaješ i sa druge strane kojim se tekstom ponosiš?

Zaista, o tekstovima ne razmišljam tako. Pre nego što se odlučim podeliti neki tekst, pročitam ga i proverim desetinu puta, onda dobro razmislim i pokušavam da proniknem kakav bi utisak mogao da ostavi kod čitaoca koji čita iskreno i iz najbolje namere, jer drugu vrstu čitaoca ni ne mogu zamisliti. Onda objavim i posmatram kako se tekst rasprostire među narodom, i posle više godina objavljivanja kroz blog, prilično dobro prognoziram čitanost teksta. I čim nešto objavim, svakako i da sam spreman na kritiku, bilo kakvu.

Kakve teme možemo da očekujemo u budućem periodu?

-Svakakve. Koliko mi vreme bude dozvoljavalo, nastojaću da pišem i objavljujem. Više ću se posvetiti aktuelnostima, kako kroz priče tako i kroz eseje i stavove, jer smatram da čovek, pre svih mlad čovek, danas mora puno čitati kvalitetne knjige i štiva i saznavati što više korisnih informacija, zato što su mladi danas a sutra će voditi naše društvo nekuda, a to nekuda bi bilo dobro da bude zdrav i prosperitetan put koji mogu saznati samo kroz jake i korisne knjige i vrhunske profesore kakvih naša regija dakako ima. I da napomenem, da pod rečju „čovek“ podrazumevam i muški i ženski rod, a ne samo muški kako je to uvreženo na našem podneblju.

Šta bi za one koji te ne znaju preporučio da od tebe pročitaju i što misliš da je onako najkorisnije?

-Pisao sam na dosta različitih tema, pa u zavisnosti od afiniteta koje dotični čitalac ima tako i možda može pronaći nešto korisno u nekom od tekstova na blogu koje sam razvrstao na par kategorija, radi lakše orijentacije. Inače, veoma mi je drago kada vidim da sve više mladih čita i piše, da se otvaraju kulturni i književni portali na kojima čovek može uvek pročitati i naučiti nešto novo. Kada među mladima bude mnogo više aktivnih članova biblioteke nego aktivnih članova političkih partija, bićemo na dobrom putu. Jer, zdrav narod je prosvećen narod.

 

oficijalni blog http://senadavdovic.blogspot.rs/

Author: Zekerija Zekša Šaćirović

Zekerija Zekša Šaćirović, novinar, pisac, analitičar i filmski kritičar rodjen 1988.god u Novom Pazaru