Režiser za koga se govori da je jedini uspeo da  parališe, a isto tako i pokrene naučnu fantastiku jeste niko drugi do Stenli Kjubrik. Režiser koji je zbog raznoraznih fobija bilo da je u pitanju letenje avionom ili vožnje automobilom gotovo sve filmove snimao na imanju pored svoje kuće. Čovek koji je zadnje godine svog života proveo zatvoren u  kući iz koje bi pucao iz puške onoga koji bi mu prišao kapiji. ,,Odiseja u svemiru 1968 ” je bio film kojim je paralisao sve one koji su ikada maštali da ekranizuju nešto slično u žanru naučne fantastike, dok je sa „Paklenom pomorandžom“ opet pokrenuo antiutopijski stroj.

Za Kjubrika nisu postojale nedoumice u ovom pogledu. Nimalo nije krio da je  veliku inspiraciju za ove žanrovske i antiutopijske čistunce neposredne budućnosti crpeo iz tri knjige; Zamjatinovog dela ,,Mi” , Hakslijevog ,,Vrlog novog sveta” i nazaobilazne Orvelove 1984-e. Negativan naboj sveta paklene pomorandže proizilazi ne iz odnosa bespomoćnog pojedinca i totalitarnog odnosno svemoćnog društvenog ustrojstva, nego upravo iz potpuno drugačijeg odnosa: društvo je to koje bezuspešno pokušava da se odupre porivu zla u pojedincu. Ako se uz to još uzme da su akteri ,,Paklene pomorandže” dečaci od bukvalno petnaest godina razmere pomenutog i negativnog postaju jasne. Paklena pomorandža iz 1971. godine je otvorila nove horizonte naučnoj fantastici koji su do tad bili naizgled suženi.

Kjubrik u filmu gradi i predstavlja nemogućnost da čovek veštačkim putem promeni svoju prirodu, tj. da zlo veštačkim putem zameni dobrim. Glavni junak, tinejdžer čija urođena sklonost ka zlu biva podsticana najlepšim tekstovima i melodijama klasične muzike. Dospevajući u zatvor nakon serije mahnitog ponašanja i nemilosrdnog nasilja koje se završava ubistvom završava u zatvoru koji treba da ubije u njemu svaku želju za nasiljem i zlom.  No, iako se on zatvaranjem i tretmanom pretvara u u bezopasnog pojedinca, problem nikako nije rešen. Zlo je i dalje u njemu, jer je zlo večno kao i dobro.

Direktno i metaforički  Kjubrik je iskoristio priliku prikazati nam da je zlo često savijeno u najlepšem obliku. Da naizgled neke nesumnjivo pozitivne tekovine civilizacije kao što je klasična muzika u ovom slučaju  mogu čoveka dovesti do vrtoglave ekstaze nasilja umesto da ga oplemene.

Ukratko rečeno Kjubrik je predstavio zemlju na kojoj živimo besciljno, neplanirano, zemlju na kojoj se bezrazložno i nepotrebno ubijamo, zlostavljamo i mučimo, bez volje ili umeća da suzbijamo nagon zla u sebi.

Author: Zekerija Zekša Šaćirović

Zekerija Zekša Šaćirović, novinar, pisac, analitičar i filmski kritičar rodjen 1988.god u Novom Pazaru