ALBUM NEDELJE – Guns N’ Roses – Appetite for Destruction (1987)

Srednja škola – moja definitivna asocijacija na Guns N’ Roses. Bend koji ste mogli slušati bez toga da vas ljudi karakterišu kao metalca koji praktikuje satanizam u slobodno vreme, uz čije ste balade mogli i da pridobijete onu devojku koja vam se oduvek sviđala (ćao Tina, to sam ja, Aco iz II-1). Nekako, Gansi su uvek bili taj kul bend koji je imao prolaznost kod širokog kruga ljudi. E pa, ovo je definitivno najbolji album koji su ikada snimili. Appetite for Destruction je prodat u neverovatnih 30 miliona primeraka i ušao je u istoriju kao najprodavaniji debi album ikada u Sjedinjenim Američkim Državama. To sigurno nešto govori. Posle par godina odrađivanja svirki po Sunset Stripu, momci iz benda su konačno uspeli da pridobiju dovoljno pažnje da im neko ponudi ugovor za snimanje albuma. Uspeli su da to iskoriste na najefikasniji mogući način.

Dobrodošli u džunglu
foto : Google

Album počinje sa, verovatno, jednom od najslušanijih i najpoznatijih hard rock pesama ikada – Welcome to the Jungle. Od samog početka, znate da ste naleteli na bend koji zna da radi svoj posao. Axl svojim glasom prži sve pred sobom dok ga bend prati jednakom žestinom. Već ovde se vidi da su momci mladi, puni energije i odlučni u tome da uspeju. Album se nastavlja sa solidnom It’s so easy, i prelazi u spektakularan spoj savršenog riffa, odličnog teksta i vrhunskih solaža u pesmi Nightrain. Ova pesma je upravo ono što njen naziv i govori, noćni voz, koji gazi sve pred sobom. Slash ovde posebno dolazi do izražaja, i pokazuje zašto ga smatraju jednim od najvećih gitarista ikada. Na red dolaze dve odlične pesme, totalno kul Out ta get me i Mr. Brownstone (pesma koju su Slash i drugi gitarista benda, Izzy Stradlin, napisali kao rezultat svog razgovora u kom su se žalili jedan drugom kako je loše biti heroinski zavisnik). Sledi Paradise City, prava rock n’ roll himna, u svakom smislu te reči, i jedna od pesama koje će vam uvek izmamiti osmeh na lice kada ih čujete.
Na drugoj polovini albuma se može osetiti mali pad kvaliteta u odnosu na prvu, ali to ne znači da se tu nalaze loše pesme. Uzmite Sweet Child o’ Mine, pesmu koju smo svi čuli minimum sto puta u životu, hteli to ili ne. Nijedna radio-stanica ne ide bez nje, nijedna kompilacija ne ide bez nje. Čuli biste je I da ste se krili ispod kamena u Sahari poslednjih 30 godina. Toliko je popularna. My Michelle, Rocket Queen, Think About You, sve to definitivno vredi poslušati, jer su u pitanju izuzetno kvalitetne pesme odsvirane od strane jednog od najboljih rock bendova koji je hodao planetom Zemljom. Sve u svemu, izuzetno dobar skup pesama, veliki broj hitova, Gansi na visini zadatka, početak velike karijere.
Pustite album, pojačajte na maksimum, i automatski se podmladite za 10 godina. Živela srednja škola i Guns N’ Roses!!!

Author: Aleksandar Stojanović – Muzički urednik

No Life ’till Leather !!!