foto:polovniautomobili.com

Ako je vozilo registrovano u inostranstvu, a u našoj zemlji ga vozi građanin Srbije sa stalnim prebivalištem u Srbiji, time se čini carinski prekršaj zbog kojeg vozilo može trajno da se oduzme. Zakon čak ne pravi ni razliku kada su u pitanju polovni automobili koji se uvoze sa tzv. col registarskim tablicama. Ne pomaže ni dvojno državljanstvo.

Stigao vam je ujak iz Nemačke i dovezao novi BMW 320i. Ne čuje se, a radi… Vi oduševljeni sednete u auto, provozate se malo po svojoj ulici, pa odlučite da na na minut-dva odjurite do drugara kako biste mu pokazali „mašinu“. Iznenada, izleće saobraćajac i zaustavlja vas… Rođak ostaje bez BMW-a, a vi dobijate veliku novčanu kaznu. Zato ne zaboravite – građanin Srbije koji živi u Srbiji ne sme da vozi automobil registrovan u inostranstvu!

Da li se auto zaista trajno oduzima?
Ne obavezno! Ali u svakom slučaju mnogo novca će otići niz vetar. Kao prvo, prekršili ste član 273. Zakona o bezbednosti saobraćaja i „zaradili“ kaznu od 15.000 do 30.000 dinara. Ukoliko se na tome završi, smatrajte se srećnim. Kao drugo, prekršili ste i Carinski zakon, pa policija ima pravo da vam na licu mesta zapleni automobil i obavesti carinske organe. Ovde počinje agonija. Mogu da vas optuže za neprijavljivanje uvoza automobila iz inostranstva – pokreće se prekršajni postupak, nakon čega je sve u rukama nadležnog suda. Presuda može da bude oduzimanje vozila, a može da dođe i do njegovog vraćanja, ali uz uslov da se obavi kompletna procedura uvoza uz plaćanje svih dažbina.

Međutim, tu je i novčana kazna koja se kreće od vrednosti vozila do čak četvorostruke vrednosti vozila. Sa druge strane, pošto je pravi vlasnik u zemlji i dao vam je auto da ga vozite, ne mora da dođe do gore opisanog scenarija, već on može da bude kažnjen novčanom kaznom u iznosu od jednostrukog do četvorostrukog iznosa carinskih (uvoznih) dažbina. I u ovom slučaju vi kao vozač dobijate već pomenutu kaznu od 15.000 do 30.000 dinara. Potrudili smo se da maksimalno pojednostavimo ovo objašnjenje, ali poseban problem je to što situacija na terenu, tj. u praksi može da bude mnogo komplikovanija.

Ko ima pravo da vozi auto registrovan u inostranstvu?

Strani državljani, kao i državljani Srbije koji žive u inostranstvu (tamo rade, studiraju ili im je privremeni boravak odobren po nekom drugom osnovu), mogu da dođu u Srbiju automobilom registrovanim u inostranstvu i da ga koriste dok traju razlozi njihovog boravka, kao što su poslovne obaveze, odmor, poseta i slično.

Međutim, vozilo sme da ostane u našoj zemlji najviše tri meseca.Ukoliko planiraju da borave u Srbiji duže od tri meseca i da nastave da koriste isti automobil, moraju da obave privremeni uvoz, koji je u potpunosti oslobođen plaćanja uvoznih dažbina. Pritom, stranac mora da ima odoboren boravak u našoj zemlji duži od tri meseca. Takođe, da bi se odobrio privremeni uvoz, vozilo mora da ispunjava Euro 3 standard bez obzira da li je vlasnik stranac ili naš građanin koji živi u inostranstvu (privremeno ili trajno).

Šta ako imam strani pasoš, tj. dvojno državljanstvo?

U tom slučaju važno je jedino mesto vašeg prebivališta. Činjenica da ste državljanin i Srbije i neke druge zemlje nije od značaja – gleda se isključivo zemlja u kojoj ste trajno/privremeno nastanjeni. Na primer, imate i hrvatsko i srpsko državljanstvo, ali živite u Srbiji. Tehnički, vi ste građanin Evropske unije, ali uprkos tome ne smete da vozite auto sa stranim tablicama u Srbiji zato što ne živite u nekoj drugoj zemlji, već u Srbiji, tj. tu vam je prebivalište. Uža porodica takođe ima pravo da vozi.

 

Author: Lena Demirovic

Kroz eksperimente i saradnje, njen cilj je da spoji nespojive. Živi prelazeći geografske i kreativne granice.