Mogu ja to sama-foto:Google

MF: Kako si došla na ideju da pokreneš sopstveni portal?

Ivana: Imala sam trideset jednu godinu kada sam shvatila čime zaista želim da se bavim i odlučila sam da upišem školu za marketing na Biznis akademiji. Jednom prilikom smo dobili zadatak da napravimo svoj biznis plan, te sam se dala u istraživanje još jedne oblasti u kojoj sam uživala: sveta YouTube-a i vlogova (video blogova) posvećenih ženskim temama. U datom trenutku je u Americi već postojalo više posvećenih i uspešnih jutjubera, dok je kod nas tek Zorannah počela da se pojavljuje, s tim što je njena tematika bila daleko od onoga što sam ja imala u planu. Odlučila sam se, konkretno, za video tutorijale na temu kuvanja, šminke, modnih, stilskih i „uradi sama“ ideja. Nije prošlo mnogo dok nisam shvatila da moj domaći zadatak može da se pretvori u posao.

Ivana Radovanović-foto:Google
Ivana Radovanović-foto:Google

S obzirom da je moj otac već dugi niz godina preduzetnik, okupila sam porodicu i iznela svoju ideju. Najpre im je bilo neverovatno da ništa slično ne postoji u Srbiji, a kada sam ih uverila da je tako složili su se da zamisao zaista ima smisla. Što se tiče finansija, imala sam ušteđevinu koju sam čuvala dok sam radila na televiziji, dovoljnu da pokrije troškove izvesno vreme dok se ne uhodamo i posao ne bude na čvrstim nogama.

Usledili su meseci istraživanja i analiziranja stranih sajtova. Želela sam da prilagodim dizajn i korisničko iskustvo devojkama mojih godina, dakle od 25, 30 i naviše. Istina je da se najlakše i najbrže dolazi do publike ako ciljate na tinejdžerke, ali ja sam želela da ostanem u okvirima onoga što je i meni samoj interesantno i da nastavim da uživam u tome što radim. To znači da se držim određenih tema i da sam dizajn ne bude suviše blještav i moderan već jednostavno prjatan.

Počeli smo sa radom na sajtu u februaru 2012, a onda u junu počele da ga punimo sadržajem – htela sam da u trenutku kad bude pušten u rad već ima formu pravog portala, sa bazom testova u svakoj rubrici. Tu mi je u pomoć uskočila nova zaposlena – Jelena Jakšić i nas dve smo pronalazile dobre ideje na stranim sajtovima, sakupljale ih, malo prevodile, malo dopunjavale svojim idejama. Koliko smo se dobro kapirale pokazuje i to da smo i danas saradnici ali da smo postali i prijatelji. S obzirom na to da nismo imale nikakvu opremu za snimanje odlučile smo da postavimo strane tutorijale na sajt, sa linkom ka autorima i prevodom teksta. Kada smo konačno bile zadovoljne, iako sajt još uvek nije bio savršen, Mogu ja to sama je konačno pušten u rad, decembra 2012.

MF: Kako su izgledali prvi meseci rada?

Ivana: U tom trenutku sam se oduševljavala poseti od sto ljudi na sajtu, što je i razumljivo s obzirom da mi je tlo bilo novo i neistraženo. Već tih prvih šest meseci poseta raste, a rastemo i mi jer počinjemo da ulažemo u kupovinu opreme u želji da počnemo da snimamo svoje tutorijale. Originalni materijal je ipak nezamenljiv – ljudi žele da čuju svoj jezik i žele da veruju osobi koja im se obraća. Tako počinjemo sa snimanjima, manje-više po metodi „štap i kanap“, ali održavamo kontinuitet i direktno se obraćamo svojoj publici što počinje da pokazuje rezultate. Kada redovno postavljaš kvalitetan sadržaj, dolaze prvi sabskrjaberi.

Znala sam da put do publike vodi preko društvenih mreža pa sam se angažovala i na tom polju. Došla sam do devojaka koje takođe imaju svoje portale koji se bave srodnim temama i sa njima dogovorila razmenu sadržaja. Tako se pojavila Jelena Milošević, koja je u tom trenutku vodila sajt Pozdrav Suncu, koji se bavio jogom, zdravljem i prodajom kristala i s kojom sam ostvarila fantastičnu saradnju. Onda sam stigla do prvog klijenta iz kozmetičke industrije koji je prepoznao kvalitet našeg sajta kao što sam ja prepoznala kvalitet njihovih proizvoda i to je bila tačka na kojoj smo se našli. Ja sam na portalu preporučivala njihove proizvode koji su mi se dopadali, a onda smo organizovali nagradnu igru koja je bila toliko uspešna da smo nastavili da ih organizujemo redovno sve do danas.

MF: Kada ste počele da zarađujete od svog portala?

Ivana: Poseta je brzo porasla, dovoljno da u roku od godinu i po dana postanemo najčitaniji nezavisni ženski portal u Srbiji. I koliko god to pompezno zvučalo – zarade i dalje nije bilo. Pritom, moja ušteđevina se polako topi a panika raste i postaje izvesno da moramo čim pre da unovčimo svoj rad da bismo mogli da opstanemo. Srećom, poznavala sam jednog momka koji je radio u agenciji i koji mi je savetovao da se ubacim u Gemius, što nas je kasnije spasilo. Napravila sam dobru prezentaciju, predstavila svoju ciljnu grupu i počela da gradim dobre odnose sa agencijama koje će me zatim preporučiti svojim klijentima. Ali i tu morate biti jako strpljivi – treba vremena dok vas oni upoznaju i još više vremena dok vas predstave svojim klijentima. U tom trenutku u našoj redakciji već postaje veoma napeto, ali kada smo već duboko zagazili u minus prodaju se prvi baneri i prvi put dolazimo na nulu.

Ono što je najvažnije i najlepše u celoj priči jeste da nikada nismo posustali, što znači da i kada su prihodi padali, poseta sajtu je nastavila da raste. Po pravilu koje i dalje važi, na svaka tri meseca je skakala za pet hiljada.

A onda se pojavljuje investitor i prihodi se odjednom povećavaju. Kada se to dogodi jako je važno da se na vreme setite čemu je taj novac namenjen i zadržite ga unutar svog poslovanja. Ja sam ga uložila u opremu i pomoć – pored Jelene, u autore je ušla i Ana Perišić, profesionalna šminkerka, koja nam je popunila poluprazno mesto kada se radi o ovoj temi u koju se ni ja ni Jelena ne razumemo dovoljno. Pridružila nam se i Tatjana Jovanović, koja se je bila zadužena za oblast mode i kulinarstvo.

MF: S obzirom da si većinu posla radila sama, kako si naučila da montiraš videe?

Ivana: Mnogi ljudi ne pomišljaju na to da kada se krene sa poslom, nema sredstava da angažuješ nekoga da ti pomogne. Sa druge strane, upravo zbog toga mnogo i naučiš. Moje iskustvo rada na televiziji me je pre svega naučilo da se ponašam pred kamerama, u čemu mi je pomogao ni manje ni više nego Mika Aleksić kod koga sam išla na časove. Tekstove sam pisala sama, a posle snimanja sedela sa montažerima i tako stekla predstavu o tome kako zapravo čitav proces izgleda.

Kada sam shvatila da ću sama raditi na svojim videima za portal, obratila sam se istim ljudima za pomoć. Tako sam naučila da montiram koristeći Adobe Premier Pro, a onda prenela svoje znanje i Jeleni koja je danas u tome mnogo bolja od mene. Na početku je bio teško, ali kako to ide sa bilo čim što želte da naučite – upornost i vežbanje brzo daju rezultate. Ako se tome posvetite, montažu videa možete da naučite za nedelju dana uz pomoć YouTube-a.

MF: Možeš li da nam objasniš kako zapravo izgleda marketing na YouTube-u?

Ivana: I to je bilo jako teško, ali i to smo naučili. Pre tri godine, međutim, niko nije shvatao čemu služi marketing na YouTube-u. Klijenti su želeli glamurozne, preproducirane snimke sa poznatim ličnostima, manekenkama i skupom profesionalnom opremom. Moram priznati da sam nekoliko puta, kada je bilo nemoguće objasniti šta taj video treba da predstavlja, pustila klijente da lupe glavom o zid. To znači da je u njihove videe uloženo mnogo novca, ljudi, glumaca i opreme a da su rezultati bili jedva zadovoljavajući. Jer postoji razlog zbog kog je YouTube tako poseban – ti svojom pojavom, redovnošću i komunikacijom sa publikom gradiš kod nje određeno poverenje i ugled. Oni žele da čuju šta imaš da kažeš i dok god su tvoje reči i tvoj nastup iskreni – to radi. Ako počneš da podilaziš i suviše se prilagođavaš – klijentima, trendovima, pa i samoj publici – tvoj kredibilitet opada. Kakva god da je bila kriza, nismo pristajali na saradnju sa brendovima koji nemaju dobar proizvod. Jednostavno – ako ja nešto ne želim da koristim onda ne želim ni da ga preporučujem drugima.

MF: Kako u vašem slučaju funkcioniše saradnja sa brendovima?

Ivana: Mogu da kažem da kod nas skoro svaka saradnja preraste u dugoročnu. Postoje slučajevi kada proizvođači imaju fokus na određeni proizvod jednom ili dva puta godišnje, ali ima i onih sa kojima sarađujemo više puta mesečno. To izgleda tako što mi klijent predstavi proizvod, ja ga isprobam i predstavim mu ono što mi se kod tog proizvoda dopada i šta bih istakla. On onda daje svoje primedbe, navodi šta bi on najradije istakao i onda se nalazimo negde na sredini, što je sasvim u redu i u skladu sa našim principima.

MF: Da li bi, za kraj, mogla da sumiraš protekle četiri godine u brojevima klipova, sati, čitalaca?

Ivana: Za nešto manje od četiri godine došli smo do brojke od pola miliona poseta na mesečnom nivou i 2,3 miliona otvorenih strana. Na YouTube-u nas prati oko 86 hiljada ljudi, na Facebook-u oko 150 hiljada, na Instagramu 26 hiljada. Kada sve sumiram, prvo što vidim je koliko smo naučili, a onda i koliko sam prijatelja i dobrih odnosa stekla. Napravili smo jak i kvalitetan tim i dobar imidž bez kompromisa i podilaženja trendovima, što je za mene od velike važnosti. Bilo je teško, pa je onda bilo manje teško, ali se naši kritterijumi nikada nisu promenili, što je verovatno i razlog zbog kog smo stekli poverenje i pažnju tolike publike.

Author: Lena Demirovic

Kroz eksperimente i saradnje, njen cilj je da spoji nespojive. Živi prelazeći geografske i kreativne granice.