Foto kredit: Aida Redžepagić

Novi Pazar i Sandžak su oduvek bili plodno tlo za muzičke talente. Možemo reći da smo u zadnjih 40 godina uvek imali predstavnike aktuelne muzike tog vremena. Počevši od starih rock grupa preko rep muzičara 90-tih godina pa do sad u vreme zabavne muzike. Naravno da nisam zaboravio izvođače sevdalinki koje su vanvremenska dela. Namerno izbegavam da pominjem imena, strah me da ću nekog zaboraviti. Osoba o kojoj ću da pišem nije pevač, on je svoje bavljenje muzikom poveo u jedan drugi pravac. Ovo čime se on bavi je zapravo jedan multidisciplinaran pristup bavljenjem muzikom.

NPO: Jel bitno da čovek bude muzičar da bi se bavio tim poslom?

Ljiljo: Svakako. Znam da kako-tako sviram većinu žičanih instrumenata jer je princip više-manje isti. Postoje žičani instrumenti sa 3 žice kao što je ruski tradicionalni instrument balalajka.Neki instrumenti kao što je banjo(bendžo) imaju 4 ,6 ili 8 žica. Mandolina je instrument sa najčešće 8 žica. Turski saz ima modifikacije i sa 7 žica itd. da ih sve ne nabrajam. Ja sam gitaru sam počeo da sviram kao sedamnaestogodišnjak iz čiste radoznalosti i brzo sam savladao osnovne tehnike, harmonije i ritmove. Nisam dobar instrumentalista više bih sebe nazvao muzičarem rekreativcem. Instrumenti se kategorizuju po nekoliko kriterijuma.Ono što odredjuje kvalitet i cenu instrumenta je pre svega zvuk. Sigurno ste čuli da neki muzičari za svoj instrument daju pravo malo bogatstvo jer je to njima, posebno profesionalcima jedini alat. Znači prevashodno se kupuje – zvuk. U toj hijerarhiji zatim ide sam kvalitet izrade ,materijali koji se koriste u izradi,handmade tj ručno radjeni komadi u malim manufakturnim radionicama su uvek na ceni. Cenu odredjuje i naravno sam brend tj proizvodjač. Svaki od velikih svetskih proizvodjača ima jeftinije instrumente pravljene za širu svetsku populaciju ,zatim srednju i visoku klasu.

NPO: Šta te je motivisalo pa si počeo da se baviš tim poslom?

Ljiljo: Krenulo je sasvim slučajno. Svakom muzičaru  vremenom apetiti rastu. Ja sam gitarista. Pored prve gitare brzo se javi želja da nabavite bolju, pa onda poželite da imate neku sličnu onoj na kojoj svira vaš omiljeni muzičar , pa poželite da imate onu sa 12-žica koja daje raskošan zvuk, pa onda hoćete onu koja radi na struju – električnu i tako redom. Vremenom su se instrumenti počeli nagomilavati u mojoj sobi jer se za svaku emotivno vežete. Početkom ovog milenijuma se pojavio internet i mogucnost on-line kupovine i prodaje. Počeo sam prodavati instrumente prevashodno iz želje da sebi nabavim bolju i kvalitetniju gitaru i brzo sam uvideo da se tako može i uspešno poslovati. Za kratak vremenski period prilično dobro sam upoznao kako funkcioniše to tržište ovde u Srbiji a u  februaru 2015.godine sam i zvanično otvorio svoj mali muzički shop.

tarega
Foto kredit: Aida Redžepagić

NPO: Gde i kako si učio zanat?

Ljiljo: Dva su načina. Empirijski i koristeći napredne tehnologije pre svega internet. Kad kažem empirijski mislim na to da u ovom poslu kroz vaše ruke prodje na stotine različitih instrumenata. Dobrih i loših. Malih dečijih i onih standardne veličine, jeftinih i skupocenih koji su namenjeni profesionalnim muzičarima. Kada uzmete dva instrumenta istog proizvodjača sa istom oznakom modela i serije brzo skapirate da oni zvuče samo slicno, nikako isto! Svaki priča svoju priču. Posebno je to izraženo kod drvenih žičanih instrumenata, jer drvo je živ materijal i ne umire onda kada se poseče u korenu pa ostane samo panj. Kada od njega napravite instrument ono nastavlja da živi i traje. Što ste više pažljivi prema njemu  kako godine prolaze,ono vam to vraća na najlepši način- daje topliji i zreliji zvuk i više vredi.

Naveo sam vam i  internet kao sredstvo pomoću koga sam učio zanat i stekao odredjeno znanje. Sreća je da živimo u vremenu interneta. Ko ga pravilno koristi može imati višestruku korist. Na internetu sada možete naći na stotine kvalitetnih tutorijala i video kurseva od toga kako postaviti žice na gitari pa sve do toga kako od parčeta neobradjenog sirovog drveta napraviti kompletan instrument. Ja sam pregledao na stotine sati uglavnom na engleskom jeziku pokušavajuci da ukapiram koji deo instrumenta igra koju ulogu. Zašto baš stoji tu gde stoji. Zašto je telo onakvog oblika, zašto je vrat dugačak toliko koliko je dugačak, zašto je dužina skale standardna-pitanja su koja se sama po sebi nižu. Ako ste dovoljno zainteresovani odgovore možete naći. Kada bih imao adekvatan alat možda bih mogao i napraviti nekakav instrument.

Želja mi je da to nekada i pokušam. Slično je u svim naučnim oblastima. Ako studirate medicinu prvo učite anatomiju, pa onda fiziologiju u prevodu šta sve čovek ima i kako je sve to povezano i upakovano pa tek onda kako sve to funkcioniše kao celina. Kako se ponaša i izgleda kada se razboli itd. Tako je i ovde.

NPO: Šta je tebi najinteresantnije u tvome poslu?

Ljiljo: Obzirom da se izmedju ostalog bavim i popravkama tj reparacijama oštećenih muzičkih  instrumenata, najbolji osećaj je kada od nefunkcionalnog i neispravnog instrumenta učinite da taj instrument tonski bude korektan i da postane sredstvo tj. nešto na čemu neko može napraviti prve muzičke  korake i svirati na njemu. Za ovih osam godina otkad se aktivno bavim ovim poslom puno instrumenata koji su visili okačeni na zidu kao suveniri ili su kupili prašinu na nekom tavanu sam osposobio i produžio im život.

Foto kredit: Ljiljo
Foto kredit: Ljiljo
Foto kredit: Ljiljo

NPO: Koje je tvoje najlepše iskustvo vezano za posao kojim se baviš?

Ljiljo: Obzirom da imam i malu školu gitare najlepši osećaj je onaj kada za svega nekoliko meseci dete koje ne zna pravilno ni držati instrument, naučite da na njemu nešto odsvira. To prihvatite kao neki mali lični uspeh i to je nešto što vas svakodnevno gura napred da u toj oblasti napredujete i rastete stvarajući neku svoju životnu priču.

NPO: Vidiš li budućnost tvog posla u našem gradu?

Ljiljo: To se podrazumeva. Optimista sam po tom pitanju. Naš grad svakodnevno rapidno raste ne samo po broju stanovnika već i po broju kulturnih dogadjanja pa takvo činjenično stanje utiče da se izmedju ostalog razvija i sfera muzike. Mlad smo grad ,ima puno omladine koja želi da istražuje i razvija svoju ličnost u različitim pravcima  a muzika je neizostavan deo života svakog pojedinca.

ljiljo-i-mirza
Foto kredit: Aida Redžepagić

 

Author: saradnik